Važno je i kad, a ne samo šta jedemo

Eksperimenti na miševima pokazali su da svakodnevni metabolički procesi u jetri, zavise od vremena unošenja hrane, a ne od biološkog sata - kao što se to do sada mislilo. Ako vreme kada unosimo hranu određuje aktivnost velikog broja gena potpuno nezavisno od biološkog sata, onda navike u ishrani, što se tiče vremena uzimanja obroka, imaju ogroman uticaj na naš metabolizam.

Ta istraživanja, koja će biti objavljena u narednom broju stručnog časopisa „Proceedings of the National Academy of Sciences“ mogu objasniti zašto su radnici koji rade po smenama neobično skloni tome da razviju metabolički sindrom, šećernu bolest, visoki nivo holesterola i gojaznost. Naučnici Instituta za biološke studije „Salk“ kažu da rad po smenama, sam po sebi, nije uzrok tih bolesti, već promene s kojima se radnik suočava menjajući smenu i tokom vikenda – ili slobodnih dana.

Organizam je „naštimovan“

Kod sisara, biološki sat se sastoji od centralnog biološkog sata u mozgu i sporednih takozvanih oscilatora u većini perifernih tkiva. Glavni takt u mozgu postavljen je po svetlu i određuje ukupni dnevni i noćni ritam spavanja, buđenja, ciklusa ishrane i ponašanje. Satovi u perifernim organima su u velikoj meri neosetljivi na promene režima svetla. Umesto toga, njihove faze i amplitude su pod uticajem mnogih faktora, uključujući i vreme uzimanja hrane.

Satovi kontrolišu vreme kroz uspon i pad i genske aktivnosti po otprilike 24-satnom rasporedu koji predviđa promene u okolini, prilagođava mnoge fiziološke funkcije tela odgovarajućem dobu dana.

Oscilator jetre posebno pomaže organizmu da se prilagodi dnevnom ritmu uzimanja hrane tako što naštimava aktivnost hiljade gena koji regulišu metabolizam i fiziologiju. To je veoma važna funkcija jer nepostojanje snažnog biološkog sata predisponira organizam za različite metaboličke disfunkcije i bolesti.

Strogi režim vremena ishrane

Uprkos njegovoj važnosti, do sada nije bilo jasno da li biološki ritmovi zavise od biolškog sata u jetri, dakle od aktivnosti gena u vreme kada se očekuje unošenje hrane ili od toga kada se hrana zaista unosi.

Da bi to istražili, naučnici su eksperimentisali sa miševima , normalnim i onim sa poremećenim biološkim satom, tako što su ih stavili pod strogi režim ishrane - 8 sati uzimanja hrane i 16 sati kompletnog posta. Ispostavilo se da takav režim ishrane obnavlja poremećeni biološki sat.

Naučnici kažu da naš centralni biološki sat ima sopstveni ritam koji aktivira gene i koji nam pomaže da poželimo hranu u uobičajeno vreme. Međutim, kada se hrana uzima u neko drugo, dakle neuobičajeno vreme, to stvara stres. To je kao da okrenete peščani sat pre nego što je iscurio - sve kreće ispočetka.

Mi ne jedemo svakoga dana u isto vreme i zbog toga je logično da postoji i ovaj način aktiviranja gena – neophodnih za metabolizam, onda kada su nam najpotrebniji. Ova studija menja način razmišljanja o našem biološkom satu. On nije jedini upravljač ritma funkcionisanja gena, već je to i vreme unošenja hrane. Što je više to vreme definisano - tim je jači oscilator u jetri, dakle sporedni biološki sat, a samim tim i naš metabolizam.

Šef studije je prestao da jede između 8 uveče i 8 ujutro i kaže da se odlično oseća. Kaže da je izgubio na težini, mada tokom dana jede šta hoće.

Autorka: Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković