Uzurpirana imovina na Kosovu

Uzurpirana privatna imovina, kako stambena tako i poslovna, i devet godina nakon rata na Kosovu predstavlja veliki problem.

40 000 zahteva!

Kosovskoj agenciji za imovinu podneto je oko 40 hiljada zahteva za rešavanje slučajava uzurpirane imovine. Od tog broja do danas je rešeno 5 743 žalbi. To su podaci koje je na debati “Uzurpirana imovina na Kosovu” održanoj u Medija centru u Čaglavici izneo pomoćnik direktora Kosovske agencije za imovinu, Lars Olsen. On je ocenio da problemi uzurpirane imovine postoje u svim delovima Kosova, ali najvise u srpskim sredinama.

Rešavanje zahteva do kraja 2010.

“Žalbe u pet opšitna čine 50 odsto svih žalbi koje su podnete Kosovskoj agenciji za imovinu. To su opštine Istok, Klina, Prizren, Peć i Uroševac”, kazao je Olsen i dodao da postoji dobar dijalog sa političkim predstavnicima u opštinama što je od velike važnosti za uspešnost rešavanja žalbi. Prema njegovim rečima u planu je da se do juna ove godine reši oko 11 hiljada žalbi, dok bi svi ostali zahtevi trebali da budu rešeni do kraja 2010. godine.

Pomoćnik direktora Kosovske agencije za imovinu, Lars Olsen je istakao da je najveći problem sa kojim se agencija suočava u svom radu pristup katasarskim podacima, koji se za najveći broj kosovskih opština nalaze u Srbiji od 1999. godine i o tome se pregovara sa Vladom u Beogradu.

Milorad Todorović, predstavnik Ministarstva za Kosovo Vlade Srbije je istakavši da se imovinski problemi često koriste u političke svrhe, kazao da osim pristupa katastarskim dokumentima, ima i puno drugih problema.

Pravo samo na jedno iseljenje

“Podnosilac zahteva ima pravo na samo jedno iseljenje. Izrazita je praksa da se posle rešenja koje nadležna agencija donese o iseljenju dođe do ponovnog useljenja, dakle do ponovne ilegalne okupacije objekta, a da zato nije propisana nikakva procedura. Trajanje krivičnih postupaka vezanih za imovinsko- pravne delikte je izuzetno dugo, zamorno, vezano i za logističke poteškoće u smislu dolaska na ročišta, a strah od učešća u postupcima i dokazivanja imovinskih prava je izrazit iz razloga što je javna tajna da iza toga zapravo stoji organizovani kriminal”, ocenio je Todorović.

Predstavnik misije OEBS-a na Kosovu Hoze Araiza je na debati u Čaglavici kazao da je neprihvatljivo što na Kosovu devet godina nakon konflikta institucionalni okvir ne štiti efikasno pravo na imovinu, i to ne samo pravo na posedovanje, već i pravo na zakonsku zaštitu. Zato je, ocenio je Araiza, potrebna bolja i veća saradnja svih uključenih u taj proces.