Uzdrmani ekonomski temelji Hrvatske | Izbor iz štampe | DW | 02.05.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Uzdrmani ekonomski temelji Hrvatske

Posrnuli koncern Agrokor, mogao bi Hrvatsku da odvuče u veliku ekonomsku krizu. Taj privredni gigant sada zavisi od ruske banke, a Hrvatska o Vladimira Putina, prenosi berlinski „Tagescajtung“.

„Jarko sunce i manifestacije povodom 1. maja delimično su potisnuli napetosti, ali najnovija kriza vlade zaokuplja sve veću pažnju građana. Ona bi mogla da preraste u pravu ekonomsku katastrofu“, piše list Tagescajtung iz Berlina u tekstu naslovljenom „U Zagrebu nastaje ponor“. „Ovoga puta se radi o ekonomskom temelju zemlje, jer pozadina te krize je spor koji je u vezi s posrnulim divom za proizvodnju i distribuciju životnih namirnica – Agrokorom. U njemu je zaposleno 60.000 ljudi i njemu pripadaju 72 firme. Taj koncern ostvaruje 15 odsto bruto domaćeg proizvoda. Dužnički teret kompanije sada iznosi preko šest milijardi evra, što je jednako godišnjoj zaradi koju ostvaruje. Ukoliko bi Agrokor propao, čitav ekonomski sistem bi doživeo kolaps. A time i jezgro moći vladajućeg HDZ-a.“

„Tagescajtung“ podseća da je koncern osnovan devedesetih godina, za vreme prvog predsednika nezavisne Hrvatske Franje Tuđmana, od državne svojine socijalističke Jugoslavije. „Šef Agrokora, Ivica Todorić, bio je jedan od povlašćenih koji je u procesu privatizacije po simboličnim cenama kupovao čitave oblasti i firme gradeći svoj koncern. Ministar finansija Zdravko Marić bio je menadžer te najveće hrvatske kompanije, pre nego što je prošle godine prešao u vladu. Nova kriza vlade nastala je kada su ministri koalicionog partnera, Mosta, glasali protiv predloga vlade da se odbije zahtev za pokretanje poverenja ministru Mariću. Osnivač Mosta Božo Petrov optužio je premijera Andreja Plenkovića i Marića da štite korupciju i nesposobno vođenje firme. Plenkovićev odgovor nije bilo samo otpuštanje ministara Mosta, već je tražio i ostavku predsednika parlamenta Petrova. Nepoverenje mu nije izglasano jer se tome usprotivila socijaldemokratska opozicija“.

„Tagescajtung“ podseća da je glavni finansijer Agrokora, ruska Sberbank, „ponovo spremna da kreditira Agrokor (sa 300 miliona evra), ali želi da učestvuje u upravljanju firmom. Dugovi Agrokora kod Sperbanke iznose 1,3 milijardi evra. Prema oceni opozicije, Agrokor sada zavisi od dobre volje ruske banke, pa tako i Hrvatska od predsednika Vladimira Putina“.

Dan kada je Sarajevo okopljeno

Povodom 25. godišnjice od početka opsade Sarajeva, austrijski list Standard objavio je komentar Adelhajd Velf: „Pre četvrt veka počela je blokada glavnog grada Bosne i Hercegovine koja je Sarajevo više od tri godine pretvorila u zatvor u kojem je iza svakog ćoška vrebala smrt“. Adelhajd Velf piše o „danu u kojem je Sarajevo opkoljeno“ i prenosi reči Jovana Divjaka, penzionisanog generala Armije BiH, koji kaže da je „2. maj 1992. godine bio najteži dan u odbrani Sarajeva“. „Tog dana nisu samo blokirani prilazni putevi, nego je smanjeno snabdevanje grada strujom i vodom. Grad je bio okružen“, piše u pomenutom tekstu.

„Na brdima iznad Sarajeva su već sedmicama pozicije zauzimale jedinice JNA. Sam general Divjak je mislio da će opsada biti okončana za oko dva meseca. ’Tek u avgustu, kada sam video njihovu količinu oružja, znao sam da će to trajati tri do četiri godine’. One koji su grad držali opkoljenim u Sarajevu nazivaju četnici koji su oružje, municiju i novac najvećim delom dobijali iz Beograda. Zbog embarga Ujedinjenih nacija (UN), branioci grada nisu mogli legalnim putem da dođu do oružja. Ono je dolazilo iz Irana, Sudana i Pakistana. Kroz uzak i nizak tunel ispod aerodroma, u grad nije mogla da se prokrijumčari teška artiljerija. ’Često smo pokušavali da probijemo blokadu. Ali, Vojska Republike Srpske (VRS) je imala 350 minobacača, a mi nikada nismo imali više od 150’, kaže Divjak.“

Adelhajd Velf u tekstu dalje podseća da je na grad dnevno padalo preko 300 granata i da, bez obzira na to, Sarajevo nikada nije okupirano. U tekstu se takođe prenose reči generala Divjaka koji kaže da je ’VRS za okupaciju Sarajeva morala biti dva do tri puta jača nego mi. Mi smo imali 35.000 vojnika, a oni oko grada nisu imali više od 20.000´. Osim toga je moral branilaca bio daleko veći. Ujedinjene nacije su VRS stalno postavljale ultimatum da povuče teško oružje. Međutim, VRS je napadala zaštićene zone u zemlji, nije se pridržavala zabrane letenja i kao taoce je uzimala vojnike UN. Tek kada je 28. avgusta 1995. godine jedna granata u Sarajevu ubila 37 ljudi, 60 aviona NATO bombardovalo je baze i skladišta municije VRS.“

„Na kraju rata u BiH je 60 odsto zgrada srušeno, ubijeno je 100.000, a proterano je više stotina hiljada ljudi. Silovano je 40.000 žena. Svi ’tragovi multietničke otvorenosti prema svetu’ trebalo je da bude izbrisani, napisala je Sabrina Ramet u knjizi ’Tri Jugoslavije’. Ona piše da je ’cilj bio uništiti veru u mogući suživot različitih naroda i uspostaviti veru u primat etničke zajednice’. Nažalost, to je uspelo. Već u ratu su samo vojnici sa bošnjačkim imenima postavljani na visoke pozicije u Armiji RBiH. Danas na svim stranama dominiraju nacionalistička razmišljanja. Ne samo država – i Sarajevo je de fakto podeljeno“, zaključuje austrijski „Standard“.

Priredio: Boris Rabrenović

Agrokor

Sarajevo

Reklama