Utaja poreza u Bugarskoj izmiče kontroli | Politika | DW | 03.06.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Utaja poreza u Bugarskoj izmiče kontroli

Siva ili "paralelna ekonomija" kako je još u Bugarskoj zovu, uzima sve više maha. Nedostaju jasni zakoni i jače kontrole. Gubitci za državnu blagajnu mere se u milionskim iznosima.

default

Bugarska

Iako je Bugarska članica EU, situacija se ne popravlja. U periodu između 2009. i 2012. godine u Bugarskoj za čak polovinu privredne dobiti nije plaćen porez. Utaja poreza na zaradu posebno je dramatična na polju turizma, zdravstva i građevine i iznosi čak 70 odsto. Ove poražavajući podaci rezultat su istraživanja bugarskog Udruženja za industrijski kapital, tačnije njegovog projekta „Ograničavanje i prevencija sive ekonomije“ koje je finansirala Evropska unija.

U poređenju sa periodom od pre par godina, može se reći da siva ekonomija u ovoj zemlji uzima sve više maha. Prime radi, prema podacima Svetske banke, još sredinom devedesetih godina, udeo zarade sive ekonomije u ovoj zemlji iznosio je oko 36 odsto. Bugarska se već tada nalazila na samom vrhu liste zemalja u kojima cveta crno tržište – odmah iza Gruzije, Azerbejdžana, Ukrajine i Rusije. Situacija se nije popravila čak ni ulaskom ove zemlje u EU početkom 2007. godine. Naprotiv, danas udeo zarade sive ekonomije iznosi više od 40 odsto.

Bugarsko ministarstvo finansija puno optimizma

EU-Erweiterung Symbolbild Bulgarien Eu-Flagge und Bulgarienkarte mit 1 Euro Münze

Ulazak u EU nije ništa promenio?

Navodno čak ni policija ne može da zaustavi kriminal. Prema informacijama i navodima bugarskog Ministarstva finansija, situacija ne izgleda tako mračno. Njihova istraživanja pokazuju da udeo sive ekonomije u Bugarskoj (za 2011. godinu) iznosi svega 20 odsto. Ali i jedno istraživanje nemačke fondacije Fridrih Ebert donelo je rezultate slične onima koje je pokazala pomenuta studija, koju je finansirala Evropske unije. Ona pokazuje kako u Bugarskoj za sada ne postoje ni konkretni podaci odnosno brojke koje bi govorile o tome koliko tačno iznosi procenat dobiti, na koji niko nije platio porez. A isto tako nije tačno poznato kojom se to ilegalnom robom i uslugama trguje. Uz to uopšte nisu istražene ni veze između sive ekonomije i organizivanog kriminala.

Čak i u Sofiji, može se dogoditi da robu kupite bez izdavanja računa i to uprkos kontrolama poreske policije. U slučaju kad se ona pojavi, trgovci po pravilu, ostavljaju svoju robu i beže. Ministarstvo finansija, poreski uredi, policija i državno tužilaštvo, obećavaju da će sprečiti trgovinu na crno na popularnom Trgu Slavejkov. Međutim, usprkos tome na ovom mestu se nakon samo tri minuta čekanja može dobiti sve što se poželi - od najnovijih računarskih programa, preko ilegalnih kopija kompakt diskova i filmova, pa do cigareta.

Siva ekonomija rasteruje strane ulagače

Zbog manjka u državnim blagajnama, često ispaštaju najsiromašniji. „Privredna kriza pospešuje razvoj sive ekonomije. U kriznim vremenima mnogi poslodavci izbegavaju plaćanje poreza, što naravno šteti kompletnooj ekonomiji. Osim toga, siva ekonomija takoreći krade od samih potrošača i odgovorno je za odlazak stranih ulagača“, objašnjava Emilijan Abadžiev, šef u nemačkom koncernu Metro u Bugarskoj. Prema njegovom mišljenju, razlozi zašto ovoj zemlji još uvek nije pošlo za rukom da uđe na slobodno tržište, leže u nedostatku jasnih pravila i zakona. U Bugarskoj vrlo često interesi pojedinca stoje daleko ispred interesa zajednice ili društva.

„A rezultat je procvat sive ekonomije, manjak novca u državnoj blagajni i to u iznosima od nekoliko stotina miliona evra. Ovaj manjak se onda posebno može osetiti upravo na područjima kao što su zdravstvo, obrazovanje i infrastruktura“, kaže Abadžiev.

Autori: Nikolaj Cekov / Ž. Telišman
Odg. urednik: Jakov Leon

Reklama