Ustavni sud odobrava finansijski štit ESM | Politika | DW | 12.09.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ustavni sud odobrava finansijski štit ESM

Ustavni sud Nemačke odobrio je učešće Nemačke u Evropskom finansijskom štitu ESM, uz određene uslove. Šta je zapravo ESM?

Uslovi koje je postavio Ustavni sud su sledeći: da vlada u Berlinu pri ratifikaciji ESM-ugovora garantuje da neće biti pređena gornja granica jemstva Nemačke od 190 milijardi evra, a da će svaka uplata u ESM koja bude prelazila tu sumu biti moguća samo uz odobrenje Bundestaga.

Inače, ESM - Evropski stabilizacioni mehanizam - treba da postane međunarodna finansijska organizacija, slična Međunarodnom monetarnom fondu u Vašingtonu. Za sada, ESM postoji još samo na papiru.

Ugovor o formiranju ESM su ratifikovale sve zemlje evrozone osim Nemačke. Irska ga je uslovno odobrila jer najpre želi da sačeka ekspertizu Evropskog suda pravde; sud upravo proverava da li finansijski štit predstavlja povredu ugovora EU. Doduše, Irska ima samo mali udeo u kapitalu ESM. Udeo Nemačke, međutim, iznosi 27 odsto, zbog čeka sada svi očekuju brzu ratifikaciju u Berlinu. Tek kada bude obezbeđeno 90 odsto početnog kapitala ESM, a to je 630 - od planiranih 700 - milijardi evra, ovo telo će biti osnovano. Zbog toga još niji ni određen datum njegovog osnivanja. Šef dosadašnjeg privremenog Evropskog fonda za spas evra EFSF, Klaus Regling, trebalo bi da postane i direktor permanentnog fonda za spas ESM. On trenutno u Luksemburgu priprema sve za početak rada Evropskog stabilizacionog mehanizma.

Stalni fond za spas evra trebalo bi da ima na raspolaganju više od 700 miliona evra. 80 milijardi će kao sopstveni kapital u gotovini uplatiti 17 država evrozone. Preostalih 620 milijardi su jemstva koja te države moraju neopozivo dati. Suma koja može da se pozajmi će se kretati oko 500 milijardi - ostatak mora ostati u sefu za svaku sigurnost. Sopstveni kapital u visini od 80 milijardi evra, države će uplaćivati u pet rata. Nemačka će morati da uplati 23 milijarde evra.

Da li je 500 milijardi dovoljno?

Patrik Sensburg, smatra da je ESM dobro sredstvo za zaštitu od dužničke krize

Patrik Sensburg, smatra da je ESM dobro sredstvo za zaštitu od dužničke krize

Demohrišćanski poslanik Bundestaga, Patrik Sensburg, detaljno je ispitao ESM-ugovor. On kaže da je u pitanju dobro sredstvo za zaštitu od dužničke krize: „ESM, zajedno sa fiskalnim paktom, predstavlja dobar okvir koji će nam omogućiti da ovladamo situacijom“.

Već sada mnogi smatraju da ESM nije dovoljno veliki da bi mogao da finansira buduće mere spasavanja država ili banaka. On, doduše, pruža više mogućnosti od dosadašnjeg privremenog fonda EFSF. Ali i ograničava, kao što kaže briselski ekonomista iz Centra za evropsku politiku Janis Emanulidis: „Pitanje koje se postavlja glasi: da li je ESM dovoljno veliki da zaista umiri tržišta. Smatram da on to ne može, jer situacija u nekim državama eskalira, pre svega u Italiji i Španiji“. Neograničeniom sredstvima raspolaže Evropska centralna banka (ECB). Ona je 6. septembra najavila da će kupovati državne obveznice zemalja u krizi ukoliko one budu tražile pomoć ESM. To znači da će ESM i ECB raditi paralelno i koordinisano.

Nemačka ne može biti preglasana

Osluku o tome koja zemlja će dobiti pomoć u vidu kredita donosi Savet guvernera ESM. Njemu pripadaju ministri finansija zemalja evrozone ili njihovi zastupnici. Nemačka, koja ima najveći udeo u fondu ESM, neće moći da bude preglasana, objašnjava Partik sensburg, koji je i predsednik nemačkog Parlamentarnog odbora za evropsko pravo: „Za Bundestag je važno da će se, pre donošenja važnih odluka, najpre čekati naše odobrenje. To je regulisano zakonom o finansiranju ESM. Tu piše da nemački predstavnik u Savetu guvernera sme da glasa samo ako mu je pre toga za to parlament u Berlinu dao zeleno svetlo“.

700 milijardi evra za izlazak iz krize

700 milijardi evra za izlazak iz krize

Za dodeljene kredite, zemlje ESM jemče zajednički svojim udelom u kapitalu. Krediti će - kao i do sada - biti dodeljivani samo uz određene uslove. To znači da će zemlje koje ih dobijaju morati da saniraju svoje budžete i sprovedu reforme u finansijskom sektoru ili privredi. Za razliku od prethodnice zvane EFSF, ESM će smeti i da direktno kupuje obveznice zemalja u krizi, odnosno da relativno kratkoročno trguje na finansijskom tržištu.

ESM ne bi trebalo da zajmi od banaka

Trenutno nije predviđeno da ESM i sam zajmi novac od ECB da bi ga prosledio zemljama kojima je hitno potreban. „U principu postoji mogućnost da ESM, da bi ispunio svoj zadatak, nabavi novac na tržištima kapitala, ili od banaka ili drugih osoba", objašnjava Sensburg, „ali, to ne želimo, jer smatramo da će nam volumen od 500 milijardi evra zaista biti dovoljan. Ne sme da se desi da ESM na taj način malo-pomalo povećava volumen a da za njega jemče države-potpisnice.“

Aktuelni fond spasa EFSF će raditi - paralelno sa fondom ESM - do jula 2013. Od 440 miliona evra, koliko iznosi volumen koji je moguće od njega pozajmiti, ostalo je još 240 miliona, koji bi, na primer, mogli da se iskoriste za spasavanje španskih banaka.

Autori: Bernd Rigert / Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković