Ustav Kosova usklađen sa osnovnim medjunarodnim principima

Na pitanje da li je novi Ustav Kosova u skladu sa osnovnim principa najvišeg pravnog akta jednog demokratskog društva, nemački profesor za ustavno, građansko i evropsko pravo, Kristijan Tomušat (Christian Tomuschat) odgovara pozitivno.

"Posebno značajnim smatram to što se već u preambuli Ustava kaže da je Kosovo domovina svih građana. Na više mesta se vrlo jasno ističe da su svi ravnopravni, da će Kosovo biti multietničko društvo, da nije to samo država Albanaca i da niko neće biti diskriminisan, što su i osnovni principi jednog Ustava", tvrdi Tomušat.

Najdelikatnije pitanje je svakako zaštita prava drugih etničkih zajednica: Srba, ali i svih ostalih. Koji su to principi kojima se posebno mora dati značaj pri zaštiti prava drugih etničkih zajednica?

"Srbi ne bi trebalo da se osećaju kao zajednica koja ima manje prava. Oni treba da imaju i određeni stepen autonomije. Ne znam da li se njima garantuje i politička autonomija, pošto i dalje nisam uspeo da vidim tekst do detalja, ali se već iz osnovnih principa vidi da se ustav oslanja na međunaordna akta, koja se tiču nacionalnih manjina. Šta više u Ustavu se kaže da međnarodne institucije i pravni akti imaju prednost nad kosovskim. Dakle, na papiru je ovo izuzetno dobar Ustav", kaže Tomušat.

Srbija smatra da je Kosovo i dalje deo njene teritorije, što utiče i na poziciju i ponašanje kosovskih Srba. S druge strane, kosovske i međunarodne institucije traže od njih da poštuju novu realnost. A šta bi zapravo za njih bilo najbolje?

"Mislim da bi za kosovske Srbe najbolje bilo kada bi kao lojalni građani sarađivali sa kosovskom Vladom, sa ciljem da nađu najbolja moguća rešenja. Rauzumem da bi Srbi na severu najradije ostali sa Srbijom, ali je politička odluka doneta. Mislim da bi u jednom tolerantnom Kosovu, gde nema diskriminacije, mogli živeti vrlo dobro, možda i bolje nego u Srbiji, pošto kao manjina imaju neka prava koje nemaju određene grupe na periferiji", odgovara profesor Tomušat.