Ustav, babo i stričevi | Evropa | DW | 02.09.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Srbija

Ustav, babo i stričevi

Ministarstvo pravde užurbano radi na obuhvatnoj reformi o kojoj će biti održan i referendum. Stručnjake posebno zanima kako će se birati sudije i tužioci. Od toga zavisi da li će pravosuđe biti nezavisno, bar na papiru.

Najmanje dve izmene Ustava čekaju Srbiju na evropskom putu. Prva, koja se tiče oblasti pravosuđa, mogla bi da bude zaokružena početkom sledeće godine, kažu za DW u Ministarstvu pravde. To je obaveza definisana akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23 gde, doduše, piše da obuhvatnu reformu Ustava i zakona u ovoj oblasti treba obaviti do kraja godine, ali je opšte mišljenje da blago probijanje „roka“ nije problematično s obzirom da tempo Srbija sama sebi zadaje.

Druga obavezna promena Ustava usledila bi neposredno pred ulazak u EU – kada i ako do njega uopšte dođe. Tada je potrebno prilagoditi sve i svašta, to jest preneti mnoge ingerencije na Brisel. Mnogo je najava i šumova o eventualnim ustavnim promenama u vezi sa Kosovom, političkim sistemom, brojem poslanika… kako god, samo je pravosuđe za sada izvesno.

Ta oblast je takođe tema kontroverznih diskusija. Materija je, doduše, kompleksna i za laike manje razumljiva i zanimljiva od političkih nadgornjavanja. Pod lupom bi trebalo da budu sastav i nadležnosti Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužilaca (DVT) – dva moćna tela kojima se kontroliše personalni karusel sudija i tužilaca. U oba tela po položaju sede nadležni ministar i predsednik nadležnog skupštinskog odbora, što se ocenjuje kao direktan upliv vlasti u sudstvo.

Suština ili delić slagalice?

„Sudstvo bi moralo biti državna vlast. Za razliku od upravne – dakle izvršne i zakonodavne – to nije politička već bi morala biti pravna vlast koja je iznad politike“, kaže za DW profesorka Vesna Rakić-Vodinelić. „U Srbiji to nije uspelo nikad. Ne samo od 1945. naovamo, nego uopšte od kada Srbija postoji kao moderna država. Pravosuđe nikada nije postalo grana vlasti koja ima da kontroliše između ostalog i političke činioce.“

Čedomir Backović, pomoćnik ministarke pravde, kaže da je sastav tih tela tek delić slagalice. Backović, koji rukovodi reformom pravosuđa i pregovorima u poglavlju 23, za DW navodi da je cilj sudstvo kao „servis građana“. „Građani očekuju da suđenja budu po zakonu, ista za sve, dakle ni po babu ni po stričevima, i da budu efikasna. To pretpostavlja da su sudije stručne kako bi mogle da sude po zakonu, da su nepristrasne kako bi primenjivale zakon isto za sve i da su marljive kako bi radile efikasno. U slučaju da to nije tako, treba da usledi nečija odgovornost.“

Na konkretno pitanje da li će predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti i dalje sedeti u VSS i DVT, Backović kaže da i Venecijanska komisija, sa čijim će načelima reforma biti usklađena, to teoretski dopušta. „Da li ćemo i mi imati to rešenje? Ne mogu da znam, pošto tek sada kreće čitav krug konsultacija sa civilnim društvom, VSS, DVT…“

Međutim Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), kaže da akcioni plan za poglavlje 23 jasno predviđa „izmeštanje političkog uticaja iz sudstva i tužilaštva“. To se upravo čini izbacivanjem ministra i poslanika iz VSS i DVT. „To je minimum da bi se pokazala volja da politika izađe iz pravosuđa. To nije dovoljno, ali je početak i vetar u leđa sudovima i tužilaštvima da konzumiraju ono što stoji u Ustavu o njihovoj nezavisnosti i samostalnosti“, navodi Antonijević za DW.

Rakić-Vodinelić je saglasna da ministar i predsednik Odbora za pravosuđe ne smeju „po sili Ustava“ sedeti u ovim telima. Uz to, podseća, trenutno ne postoji ustavna garancija da će u VSS i DVT biti zastupljene sudije svih stepena i svih vrsta sudova. „Takođe, izbor sudija u VSS i tužilaca i njihovih zamenika u DVT nije uređen Ustavom već zakonom. Verujem da bi uređivanje Ustavom bila nešto čvršća garancija poštenja njihovog izbora.“

Koliko znači Ustav?

Dok dakle Ministarstvo pravde reformu najavljuje kao pretvaranje pravosuđa u servis građana, stručnjaci se koncentrišu na oslobađanje tužilaca i sudija od političkog uticaja što bi, u logičnom sledu događaja, značilo i rad u službi zakona i građana.

Međutim da li i najbolji propisi mogu pomoći kada se tužilaštvo ili policija „prave mrtvi“ kada grupa maskiranih nasilnika poruši celu ulicu i maltretira građane? Ili kada viđeni naprednjak, gradonačelnik Subotice, petnaest minuta preti smrću drugom, manje viđenom naprednjaku? „Sami propisi nam ne pomažu baš mnogo – to je ono na šta se misli kada se kaže da nema vladavine prava“, kaže Vesna Rakić-Vodinelić.

Milan Antonijević, čija organizacija uzima učešća u javnim raspravama, ipak je umereni optimista. „Mislim da i unutar sudova postoji spremnost da polako preuzmu svoje nadležnosti i prekinu politički pritisak“, smatra on. Dobri propisi, počevši od Ustava, donose mogućnost da se zaigra na kartu profesionalnosti sudija i tužilaca. „Ako kao sudija dozvoljavate da neko iz politike utiče na vas, onda se bojim da ste u pogrešnoj profesiji. To nije naručivanje pesama nego odlučivanje o sudbini nekog ko traži pravdu pred sudom.“

Oboje naših sagovornika spadaju u oštre kritičare tzv. „reforme pravosuđa“ koju je od 2008-2012. sprovodila prethodna vlast. Tu se, kaže profesorka Rakić-Vodinelić, pokazalo da ni Evropska ni Venecijanska komisija nisu čvrsta garancija kontrole.

„Sadašnja vlast je pokazala da ne misli da dopusti da se pravosuđe razvija kao samostalna i nezavisna državna vlast. To se vidi na svakom koraku. Pokušavaju da drže sve konce u svojim rukama što se najbolje vidi prema tome kako se utiče na tužilaštvo. Ono je tako ustrojeno da izvršna vlast legalno može imati veliki uticaj. Verujem da će se koristiti svim mogućim sredstvima da izigraju sve moguće promene“, smatra ona.

Rakić-Vodinelić, najavljena kao kandidatkinja Nove stranke za gradonačelnicu Beograda, kaže da je na stolu dobar „kontrapredlog“ koji je u ime Demokratske stranke izradila grupa okupljena oko Zorana Lutovca. To je prilika, dodaje, da se vrednosti oba predloga ocene u pravoj debati – „ako je uopšte bude“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android