Uspon aplikacija za naručivanje hrane

Sve više građana Nemačke pri prvim naznakama gladi poseže za mišem ili pametnim telefonom i ukucava neka od poznatih imena: „Foodora“ je naziv servisa za dostavu čiji su zaposleni, u ružičastim uniformama i na biciklima, postali nezaobilazni motiv nemačkih gradova. Ideja se naravno rodila „preko bare“. Dva prijatelja u belom svetu, u Tokiju i Njujorku su, nakon povratka u Nemačku, došla na ideju o servisu za dostavu za restorane. Ne prema dotadašnjem principu: jedan restoran, jedan servis za dostavu, već – jedan servis za sve restorane u kvartu.

To je bilo 2014. Danas „Foodora“ sarađuje sa 2.500 restorana samo u Nemačkoj. U međuvremenu su tu firmu otkupili internet-veterani iz „Rocket Interneta“, a dostavljači u ružičastom jure ulicama pedesetak gradova u deset zemalja. Drugi po veličini dostavljači servis za gotovu hranu u Nemačkoj je britanski „Deliveroo“ koji sarađuje sa preko 2.000 restorana. Restorani plaćaju proviziju od 30 odsto – što nije malo – ali s obzirom na to da se radi o „poklonjenim“ mušterijama koje inače ne bi posetili restoran – i restorani tako imaju svoju računicu.

Feliks Hrobog, direktor firme „Deliveroo“ za Nemačku, tvrdi da restorani kroz saradnju s njegovom firmom povećavaju promet od 20 do 30 odsto. To je očigledno formula za uspeh. „Prošle godine se svaka dva meseca broj narudžbina udvostručivao“, kažu u „Foodora“. Prema agenciji Rojters, „Deliveroo“ je firma koja je prošle godine povećala svoju vrednost na milijardu evra.

Žestoka konkurencija

Profit su nanjušili i veći igrači poput „Uber“ ili „Amazon“ – oni koji su već globalno aktivni. Veteran u ovom biznisu je holandska tvrtka „Takaway.com“ koji postoji još od 2000. godine. Ali ta firma je do sada pružala samo usluge internet narudžbina. Za isporuku obroka su morali da se pobrinu sami restorani. „Takaway“ sada preko svoje firme „Liferando“ nastoji da uhvati korak s konkurencijom. Etablirane firme opušteno gledaju na konkurenciju. „Mi smo, zbog iskustva, u prednosti – pa čak i prema takvim igračima kao što su ’Uber’ ili ’Amazon’. Na tržištu ima mesta samo za dve do tri velike firme“, smatra Niklas Ešteberg iz firme „Foodora“. Oni i dalje istrajavaju na poslovnom sloganu „profit kroz kvantitet“ i odbijaju da povise cene usluga.

Osmisliti aplikaciju i privući nove restorane je jedno – ali na kraju se ipak sve svodi na to da neko hranu u najbržem mogućem roku dostavi do gladnih mušterija. Samo „Foodora“ zapošljava preko 7.000 kurira. Jedini uslov koji moraju da ispunjavaju je da imaju pametni telefon bez ograničenja prometa podataka i sopstveni bicikl. Ali uslovi za zapošljavanje su različiti. „Deliveroo“ svoje vozače zapošljava kao samostalne preduzetnike. Prednost: nema štrajka, a opasnost od žalbi na uslove rada gotovo i da nema.

„Foodora“ zapošljava svoje vozače i uplaćuje socijalna davanja, ali novinari sa portala „Krautreporter.de“ otkrili su da se vozačima isplaćuje manja satnica od obećane jer se u nju uračunava i napojnica. Vozači su svo vreme pod vremenskim pritiskom – možda zato neki i posežu za futurističkim rešenjima. Platforma za naručivanje „Just Eat“ iz Londona odnedavno eksperimentiše sa robotima koji dostavljaju hranu.

Odzvonilo restoranima?

Vlasnike restorana muče druge brige. Mnogi strahuju od zavisnosti od dobavljača koji bi mogli da počnu da se upliću i u poslovnu politiku. Takva iskustva na svojoj koži su osetili i hotelijeri nakon buma portala za bukiranje. Nije prošlo mnogo vremena, a portali su hotelima počeli da diktiraju politiku cena. Mnogi vlasnici restorana strahuju i od nestanka „pravih“ gostiju koji su važni za promet. Jer oni koji naručuju jelo preko portala, u pravilu ne naručuju piće – što je važan deo prometa.