1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Useljenička zemlja s uspešnom integracijom?

Zorica Ilić agencije
5. decembar 2019.

Svaka četvrta osoba ili 25,5 odsto stanovništva u Nemačkoj ima migrantsko poreklo. Nemačka je napravila pomake u integraciji stranaca, navodi se u izveštaju savezne vlade u Berlinu.

https://p.dw.com/p/3UEw1
Deutschland Menschen mit Migrationshintergrund
Foto: picture-alliance/Eventpress

Poverenica nemačke vlade za pitanje integracije Anete Vidman-Mauc (CDU) smatra da je integracija u Nemačkoj na dobrom putu. „Savezna republika Nemačka je useljenička zemlja i sposobna je za integraciju“, izjavila je ona povodom predstavljanja poslednjeg izveštaja o stanju integracije u zemlji. Taj izveštaj vlada objavljuje svake dve godine.

„No potreba za poboljšanjem postoji na području obrazovanja migranata“, dodala je Vidmann-Mauc. Tako je, prema njenim rečima, posebno potrebna bolja podrška kada je reč o jeziku i uvođenje obaveznog testa o znanju jezika za decu pre njihovog polaska u školu.

„Ženama je takođe potrebna veća podrška kako bi na tržištu rada mogle biti uspešne“, rekla je ona. S tim ciljem je, kako kaže Vidmann-Mauc, potrebna je „ofanziva integracije“.

Anete Vidman-Mauc: Potreba za poboljšanjem postoji na području obrazovanja migranata
Anete Vidman-Mauc: Potreba za poboljšanjem postoji na području obrazovanja migranataFoto: picture-alliance/dpa/S. Stache

Ono što je takođe neophodno jeste efektivnija borba protiv mržnje prema strancima i diskriminacije na internetu. „Podstrekači mržnje na različitim platformama moraju osetiti da je pravna država pred njihovim vratima“, kaže ona. „Nakon napada u Haleu i ubistva Valtera Libkea u Kaselu, mora biti jasno da desničarski ekstremizam, antisemitizam i mržnja prema muslimanima predstavljaju realnu opasnost“, rekla je poverenica nemačke vlade za pitanja integracije. Isto važi, kako je rekla, za islamski ekstremizam. 

Kritika opozicije

Opozicija u Bundestagu kritikovala je rad vlade po pitanju integracije. Filiz Polat, portparolka Zelenih za pitanja migracije i politiku integracije je rekla: „Nemačka sve češće donosi odluku o dozvoli boravka (u zemlji) na osnovu mogućnosti i šansi kada je reč o ekonomskoj i društvenoj participaciji“. Ona takođe kaže da se mnogi ljudi koji nemaju siguran boravak u zemlji suočavaju sa zabranom rada, a takođe je onemogućeno regularno pohađanje škole i ponude kada je reč o integraciji.

Stranka Levice smatra da vlada presporo sprovodi „važne predloge za integraciju na tržištu rada“. „Za stvarnu reprezentaciju našeg useljeničkog društva još uvek nedostaje osoba sa migrantskom pozadinom na rukovodećim pozicijama u javnim službama“, kaže Gekaj Akbulut, portparolka Levice za pitanja integracije.

CDU/CSU pak upućuje na napredak koji je postignut u politici integracije. Takav razvoj situacije raduje „posebno jer je javni diskurs često obeležen mržnjom i podsticanjem na mržnju i delom pruža drugačiju sliku“, kaže Nina Varken, poverenica poslaničke grupe CDU/CSU za pitanja integracije.

No ona dodaje da napori u cilju integracije ne smeju biti smanjeni. „Moramo se usredotočiti na one bez kojih dugoročna, uspešna integracije nije moguća, dakle na žene i decu“, kaže Varken.

VHS Köln, SchülerInnen mit Migrationshintergrund
Potrebna je bolja podrška kada je reč o jeziku i uvođenje obaveznog testa o znanju jezika za decu pre njihovog polaska u školuFoto: DW/M. Hussein

Svaka četvrta osoba u Nemačkoj ima migrantsko poreklo što je 25,5 odsto stanovništva. Prošle godine je 52 procenta tih osoba imalo nemačko državljanstvo, dok se 48 procenata vodilo kao stranci, navodi se u izveštaju o integraciji predstavljenom u utorak.

Podaci pokazuju da je useljavanje u Nemačku smanjeno: prošle godine je u zemlju došlo oko 1,6 miliona ljudi, što je 300.000 manje nego prethodne godine. Više od polovine, 53 odsto useljenika, stiglo je iz zemalja Evropske unije.

I broj zahteva za azil znatno je smanjen: U prvih deset meseci 2019. godine taj broj je iznosio oko 141.900. Poređenja radi, 2018. je bilo podneseno oko 185.800 zahteva, a 2017. godine više od 222.000.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android