Uputstvo za upotrebu Balkana

Karlo Adum, penzionisani nastavnik istorije u jednoj zagrebačkoj gimnaziji, dobija telegram sa pozivom da dođe na otvaranje testamenta jednog svog nedavno preminulog ujaka u rodnom Sarajevu. Bez velike volje, Adum, koji je i sam odnedavno udovac, ipak seda u svoj veliki i dobro očuvani Volvo „Frilender“, godina proizvodnje 1975. Sa sobom nosi jedan stari pištolj i brojna sećanja na detinjstvo.

Tu je mama Cica koja je za vreme rata u Sarajevu rado flertovala s nemačkim i italijanskim vojnicima, a ovde je i otac koji se posvađao s bratom i prvo izgubio palac, a potom malo-pomalo i razum. Tu su takođe i sećanja na ustaše koje su partizani krajem rata obesili ispred sarajevske katedrale, kao i slike sa sindikalnog puta u letovalište na Jadranu autobusom punim mentalno zaostale dece.

I naravno, ovde su i razmišljanja o ovom poslednjem ratu, koji se nedavno završio, ali nekako kao i da nije. Adum, nastavnik istorije, razmišlja o Jugoslaviji, BiH i Hrvatskoj, o naciji, nacionalizmu i pojedincu u vrtlogu pokreta masa. Karlo Adum, koji decenijama nije bio u Sarajevu, vraća se u mesto svog detinjstva i – kako bi drugačije moglo biti – sa svakim pređenim kilometrom sve je bliži svojoj sudbini.

Jergović ne samo da je obdaren veličanstvenom pripovedačkom maštom i tragičnim poznavanjem ljudske duše, već se on ne usteže da zaroni duboko u mutne vode novije istorije Balkana.

Andreas Brajtštajn, Noje ciriher cajtung

Miljenko Jergović je evropski književnik svetskog ranga.

Frauke Majer-Gosau, Literaturen

U Miljenku Jergoviću su Jugoslavija i njena prošlost dobili pametnog hroničara i arhivara koji zna da razlikuje zbivanja i prikaže ih tako da ganu čoveka. On daje sve od sebe, ne štedeći nikoga, pun vere u bolji svet za sve nas.

3sat, Kulturcajt

Kao čitalac Jergovićevog „Frilendera“ čovek se oseća kao pas pred supermarketom: stalno je iznova oduševljen briljantnim i zločestim opisima lokalnih (balkanskih) specijaliteta koje mu autor dobacuje kao kost izgladnelom psu.

die tagescajtung

Roman „Frilender“ Miljenka Jergovića je napeta vožnja kroz ludilo balkanske istorije. Štern

„Frilender" je više od obične lektire za odmor: to je zajedljivi bilans poznavaoca lokalnih prilika koji nama, turistima sa severa, omogućava pogled iza kulisa te „najlepše obale na svetu“.

SWR2 Forum Buh

Jergović je izuzetno talentovan pripovedač kojem bez većih problema uspeva da međusobno ispreplete priču jedne porodice sa svetskom istorijom.

Dojčlandradio Kultur

Miljenko Jergović, bosanskohercegovački i hrvatski autor, osvojio je svojim romanom „Frilender“ nemačku književnu kritiku. Na svim stranama hvalospevi, oduševljenje, euforija. Nameće se pitanje: zašto?

U nastavku: Budući nobelovac?

Miljenko Jergović, bosanskohercegovački i hrvatski autor, osvojio je svojim romanom „Frilender“ nemačku književnu kritiku. Na svim stranama hvalospevi, oduševljenje, euforija. Nameće se pitanje: zašto?

Za Klausa Šeflinga, nemačkog izdavača Miljenka Jergovića, odgovor je vrlo jednostavan: „On je jednostavno veoma dobar. On pripoveda vrlo istinito, vrlo dobro i napeto piše. To je vrlo kvalitetno i to je primećeno.“

Prihvatljiva slika neobjašnjivog

Ali, sama činjenica da je Jergović dobar pisac još uvek ne objašnjava to zbog čega ga nemačka književna kritika toliko slavi, smatra Dragoslav Dedović. Ovaj bosanskohercegovački pisac i književni kritičar koji već godinama živi u Nemačkoj i poznavalac je Jergovićevog lika i dela, tvrdi da na prostoru nekadašnje Jugoslavije postoji čitav niz autora koji su barem jednako toliko dobri kao Jergović.

On, međutim, nemačkoj publici nudi matricu po kojoj ona sebi može da predstavi i objasni Balkan sa svim njegovim ludilom, apsurdom i mrakom: „Jergović pruža jednu prihvatljivu sliku, prihvatljivo objašnjenje jednog Nemcima nerazumljivog rata, a i posleratnog stanja. Njegove slike su dosta jasne, dobri i loši momci su dosta jasni kao i jezik – i ta jasnoća pomaže ljudima ovde da kažu: ’Aha! A tako! A to – to nisam znao! To je znači Balkan’. On svojom literaturom piše jednu vrstu ‘uputstva za upotrebu' Balkana.“

Suprotstavljanje nacionalizmu

Osim toga važan je faktor Jergovićevog uspeha i njegovo distanciranje od hrvatskog nacionalizma i šovinizma, smatra Dedović. Jergović je to od početka rata činio vrlo jasno i odlučno, i za mnoge u Nemačkoj postao je oličenje „dobrog Hrvata'“ koji kritikuje neugodno „hrvatovanje“ tuđmanovskog tipa i na taj je način prihvatljiv ovdašnjoj javnosti.

Klaus Šefling naglašava, međutim, da isključivo pažnja koju je na autore sa područja nekadašnje Jugoslavije privukao rat, ipak nije dovoljna za objašnjenje uspeha njegovih knjiga: „Jergović nije samo pisac balkanskih ratova. On doduše jeste i to – na kraju krajeva on tamo živi – ali, on uvek ide i izvan tog okvira. U tom smislu, Jergović je svetski književnik koji ima šta da kaže, i koji to čini“, kaže nemački izdavač.

Pritom je Jergovićev jezik jedan od njegovih najjačih aduta, smatra Dedović: „Njegovo pismo je zasnovano na jasnom jeziku, koji prilikom prevođenja na nemački ne gubi tako mnogo kao što gubi recimo jezik Meše Selimovića ili Dževada Karahasana. Što je sofisticiranija semantička konstrukcija, to je veća opasnost da se izgubi nešto u prevođenju. Ta opasnost u jednoj suvereno vođenoj, ali i vrlo pitkoj Jergovićevoj rečenici ne postoji.“ To čitaocima i u prevodu omogućava vrlo neposredan i autentičan doživljaj teksta – i ta autentičnost pleni.

Budući Nobelovac?

Otuda i toliki uspeh Jergovića danas. A što se budućnosti tiče, o tome Klaus Šefling ima vrlo jasan predlog: „Ja idem toliko daleko da smatram da mi u našem programu imamo budućeg nobelovca. To će potrajati još nekoliko godina, jer on je relativno mlad. Ali, pričekajte samo kada bude imao 60 i sa još deset objavljenih romana. Ja sam uveren da će nagrada doći.“