Uništena dokumenta o neonacistima

Zidojče cajtung prenosi da je to „izazvalo ogorčenje u anketnom odboru Bundestaga nadležnom za seriju ubistava koja je počinila ta grupa“. „Dokumenti su sadržali informacije o osmorici informanata, pripadnika neonacističke scene, koji su od 1997. do 2003. delovali na području Tiringije“. Zanimljivo je da je neonacistički trio Uve Benhart, Uve Mundlos i Beate Čepe, poticao baš iz desnoekstremne scene u Tiringiji. O njima u pomenutim dokumentima navodno nema ni reči.“ Ipak, otkrivanje postojanja terorističke grupe znači da bi u tim papirima možda ipak bile mogle da se nađu neke informacije korisne za istragu delovanja terorista iz Cvikaua. Da stvar bude još gora, službenik Državne bezbednosti koji je uništio dokumenta, u odgovarajućem protokolu je pomerio datum uništenja na početak januara 2011, iako je to učinio 11. novembra.“ Služba tvrdi da je u pitanju „usamljeni pojedinačni slučaj i individualni propust, te da ni u kom slučaju nije tipično za njen rad.“

Za komentatora Zidojče cajtunga Služba za zaštitu ustavnog poretka (državne bezbednosti) postala je „Služba za ugrožavanje Ustava“: „Pre pola godine, ova Služba je morala da strahuje za svoju egzistenciju. Niko se u ovoj zemlji više nije uzdao u nju. A i zašto bi? Duže od decenije, Služba nije imala pojma o ubistvima neonacističke trojke, iako se radi o jednom od najvećih serijskih zločina u istoriji Savezne Republike Nemačke. (…) Još uvek niko treći ne zna zašto je jedan viši službenik, inače opisan kao iskusan, došao na suludu ideju da baš nakon otkrića terorističke grupe uništava dokumente o neonacističkoj sceni po kojoj se ona kretala. Ili je hteo da zataška nešto što je bilo štetno po njega. Ili je napravio grešku koja ne sme da se desi nekome na takvom položaju. (…) Ovakvoj Službi se ne može verovati. Političari diskutuju o tome da li je unutrašnjoj bezbednosti u Nemačkoj potrebna nova arhitektura. Teško je zamisliti da će u njoj Služba za zaštitu ustavnog poretka dobiti više odgovornosti…“

Nordvest cajtung (Oldenburg) konstatuje: „Ako je uništavanjem dokumentacije trebalo da se nešto zataška, onda se otvara ponor. Ko je to naredio, i zašto? Kakve ciljeve je sledio on ili onaj ko mu je to naložio? Šta je trebalo sakriti? Još je rano da se sudi o pozadini uništavanja dokumenata. Na mnoga pitanja još nema odgovora. Ali, optužba da Služba nije želela da zaustavi delovanje terorista iz Cvikaua, dobila je novu hranu.“

„Službenici državne bezbednosti čupaju kose na glavi“, piše list Rajniše post (Diseldorf): „rade prekovremeno, do duboko u noć, da bi što pre saznali kako su im promakli teroristi koji godinama ubijaju po Nemačkoj; a onda im rukovodilac jednog odeljenja upropasti trud tako što im uništi sedam dokumenata – i to taman kada su počeli da rasvetljavaju zločine terorističke trojke. To nas ostavlja bez teksta. (…) Ovoliko grešaka se ne može prihvatiti kao propust…“

Badiše cajtung (Frajburg) smatra da „čak i ako za ovo uništavanje dokumenata postoji neko bezazleno objašnjenje, ostaje ukus gorčine. Već i sumnja da je neko nešto pokušao da zataška, ima veliku težinu. Naposletku, još uvek je cilj da se shvati kako je jedna teroristička grupa u Nemačkoj godinama mogla da neopaženo ubija. Ali, umesto da se sve bespogovorno rasvetli, u raznim anketnim odborima se samo nešto mulja, a samozadovoljno ponašanje šefa Saveznog kriminalističkog ureda Jerga Cirkea (na slici gore), postali su tužno pravilo.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković