Umetnik na Zapadu, u domovini beskućnik

„Za mene je umetnost – život. Ona me je spasavala – svih ovih godina. Bez obzira koliko bih nisko pao, moju umetnost nije niko mogao da mi uzme“, kaže Jon Barladeanu

Svakodnevno kupuje novine, čita ih – ali su one pre svega materijal za njegove kolaže. „Da, znam da je slavan. Dobio je nagradu u inostranstvu. Doduše, još mi nije pokazao svoje radove“, kaže prodavačica na kiosku.

Danas na to podsećaju samo fotografije: na to kako se, prilikom gostovanja izložbe po Zapadu, jednom, u Parizu, sreo sa Anždelinom Žoli. Njegovi politički kolaži, kao obračun sa vremenom Čaušeskua, bili su cenjeni i hvaljeni.

Ironijom sudbine, muzej moderne umetnosti danas se nalazi u Čaušeskuovoj „Palati naroda“. Direktor muzeja, Mihail Oroveanu, dobro ga se seća: „Zar me se ne sećaš? Bio sam na otvaranju tvoje izložbe!“

Za Jona Birlodeanua je sve to daleko prošlo vreme, mada se desilo pre samo dve godine. „On nije školovani umetnik, ali ima taj fantastični talent da kritički prikaže društvene avanture našeg vremena.“ – kaže direktor muzeja moderne umetnosti.

U muzeju, pred njegovim slikama, sećanje se vraća. Birlodeanu priča o izložbama u Londonu, Parizu, Bazelu. Jedna američka televizija snimila je o njemu dokumentarac koji je kasnije nagrađen. Međutim, posle kratkog oduševljenja, nestalo je interesovanje za njegove kolaže.

Neki za to okrivljuju galeristu, koji ga je prevario i ostavio na cedilu. Danas su u galeriji Dana Popeskua, neki drugi umetnici…

„Tada sam imao dve mogućnosti: Ili da ga izvučem i da se njegov život radikalno promeni, uz opasnost da mu to ne pođe za rukom. Ili da ga ne spasim, što znači da će njegova dela brzo završiti u smeću“, kaže Dan Popesku.

Čini se da ga ipak, malo grize savest: „Ove novine su za čika Jona. Da, imam dogovor sa štamparijom. Može da radi sa papirom.“

Jon Birlodeanu sada ponovo češće posećuje one koje zna od ranije. Žena sa kojom je godinama delio podrum, još uvek tamo živi. „On predstavlja nas Rumune. Takvi smo mi: talentovani, ali siromašni. On je jedinstven talenat“ – kaže Konstanta Neagu. „Tetka, šta ja imam od svog talenta. Vidi me kakv sam!“ – dobacuje Jon.

U opštini u Bukureštu nemaju mišljenje o njemu kao umetniku, ali o njemu kao beskućniku – da: „Svi oni ne žele da se integrišu u društvo. Ne žele stalno mesto stanovanja, ne žele da rade. Oni više vole da su na ulici“, prića Alexandru Ich, gradonačelnik.

Jon Birlodeanu sada živi u podrumu od tri kvadrata. Makar je suvo, može da se greje. Dobio ga je od svog bivšeg galeriste. „Znate šta me čudi – to što posle svega nisam poludeo“ – kaže Jon. I onda se ponovo baca na posao. Možda zato što još uvek sanja o izložbama i filmovima. A možda zato što ne može drugačije.

Autori: Paul Tutsek, Dijana Roščić

Odg. urednik: Jakov Leon