Ulrih: Desničari prete „daljim koracima“

Neposredno uoči Uskrsa, varošicu Treglic nadomak Lajpciga zadesio je požar. Zapaljen je objekat namenjen smeštaju 40 izbeglica, čiji se dolazak u mesto sa 2.800 stanovnika očekivao u maju. Prvi rezultati istrage ukazuju na podmetanje požara u kojem nema povređenih. Incidentu su prethodile brojne pretnje desničara, koje su počasnog gradonačelnika primorale na ostavku u martu. Tim povodom je DW razgovarao sa Gecom Ulrihom, demohrišćanskim političarem koji je u vlasti pokrajine Saksonija-Anhalt zadužen za pitanja izbeglica.

DW: Kakvo je raspoloženje u Treglicu par dana nakon ovog napada?

Gec Urlih: Raspoloženje je depresivno. Čak i oni koji su protiv dolaska izbeglica, zaprepašćeni su onim što se dogodilo. Imali smo miting proteklog vikenda, na kojem su se mnogi građani izjasnili za izgradnju kampa, ali među okupljenima bilo je i onih koji su protiv smeštaju za izbeglice u ovom mestu.

Ko su protivnici izgradnje izbegličkog kampa?

Građani o kojima govorimo su se isprva držali po strani, nisu pokazivali nikakve reakcije. Ali ima ljudi, poput mene, koji su želeli dijalog sa protivnicima doseljavanja izbeglica. Utiska sam da su protivnici sami shvatili je da ono što se dogodilo Treglicu – bez želje da bilo kome prebacim krivicu – nečuveno, neprihvatljivo i da je na posletku reč o krivičnom delu podmetanja požara.

Bivši gradonačelnik Treglica Markus Nirt podneo je pre mesec dana ostavku, jer se našao pod pritiskom radikalne scene. Da li je uopšte razumno da izbeglice budu smeštene u takvom okruženju?

Ima brojnih primera koji govore o podršci i integraciji potražilaca azila. U Hoenmelsenu ili na primer u Ekartsbergu. Tu su zatim i gradovi poput Naumburga, Vajsenfelsa i Cajca. S druge strane, u Treglicu je specifična situacija. Pri tome ja moram da kažem da ovo ne predstavlja problem samo za izbeglice, situacija je teška i za lokalne političare za koje je obezbeđivanje smeštaja za azilante veliki izazov. Niko od nas neće biti nagrađen aplauzom zbog toga što se zalažemo za njihovu integraciju. Evo i danas sam dobio veliki broj mejlova u kojima me vređaju i prete mi da će u borbi protiv izgradnje kampa biti preduzeti „dalji koraci“.

Kako biste objasnili to što se događa u jednom mestu sa 2.800 stanovnika?

Kada bi na to pitanje postojao jasan odgovor, onda bismo bili u prilici i efikasnije da se sa tim problemom suočimo. Mislim da to nema mnogo veze sa Treglicom, već da je desničarska scena odbrala ovo mesto kako bi pokazala svoju snagu. Bio je to test za javnost i građane u ovom delu zemlje, koji je trebalo da pokaže u da li država u stanju da se suoči sa tolikim otporom.

Nakon napada se saopštili da odustajete od izgradnje izbegličkog kampa, ali ne i smeštaja izbeglica u Treglica. Šta to konkretno znači?

Građevinski objekat je u toj meri oštećen da bi renoviranje trajalo mesecima. Ne govorim samo o šteti nastaloj u požaru, već i oštećenjima nastalim prilikom njegovog gašenja. Međutim, u međuvremenu su se javili pojedini građani nudeći smeštaj za azilante. Istovremeno, grad raspolaže drugim praznim objektima, koji bi mogli da posluže svrsi. Pokušaćemo da pošaljemo jasan signal iz Treglica, da svima stavimo do znanja da se obezbeđivanje smeštaja za izbeglice ne može odložiti ili sprečiti krivičnim delom. Čvrsto se držimo namere da omogućimo smeštaj ljudima iz ratom razorenih zemalja.

Kako ćete izaći na kraj sa strahom izbeglica koje ovde budu bile smeštene, jer će pre ili kasnije saznati šta se događalo?

To je nešto sa čime Treglic mora da se suoči. Građani moraju da se postaraju da kultura dobrodošlice prevlada poslednja dešavanja. U Hoenmelsenu smo pre par dana primili prve azilante. Građani su ih dočekali sa poklonima. Planiramo da angažujemo sociologa. Policija će nadgledati smeštaj, a uvešćemo i sistem nadgledanja. Uz sve to, na raspolaganju imamo koordinatore za integraciju, koji će prati sve volonterske i profesionalne aktivnosti.