Uloga religije u Evropi | Mozaik | DW | 12.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Uloga religije u Evropi

Belgijski film „Prekinut krug – slom“ ovogodišnji je dobitnik nagrade „Luks“ Evropskog parlamenta. Film se bavi pitanjem koje poslednjih meseci dobija na pažnji: kakva je uloga religije u savremenom evropskom društvu?

Diterova i Elizina veza zasniva se na njihovoj zajedničkoj ljubavi prema bluzgras muzici koju izvode po barovima širom Belgije. Međutim, njihova ljubav počinje da bledi kada njihova mala ćerka umre od leukemije. Belgijski režiser Feliks van Greningen, u filmu „Prekinut krug – slom“ (The Broken Circle – Breakdown), priča fiktivnu priču koji se zasniva na predstavi Johana Heldenberga. Preokret u vezi Ditera i Elize događa se kada na televiziji vide američkog predsednika Džordža Buša koji objašnjava zbog čega je zabranio istraživanja matičnih ćelija – istraživanje koje je moglo da promeni sudbinu njihove ćerke. Diter, koji je inače ateista, svaljuje odgovornost za zabranu istraživanja matičnih ćelija na konzervativnu religijsku zajednicu i optužuje je za smrt ćerke. Međutim, Eliza je duboko religiozna. Konflikt je toliki da Eliza mora da se iseli.

Istraživanje matičnih ćelija, uopšteno govoreći, podelilo je religiozne protivnike i sekularne pristalice tog istraživanja – i to je ključna komponenta debate. Pedofilski skandal u Katoličkoj crkvi i druge afere, kao što je nemački sveštenik koji je dobio nadimak „biskup Bling“ zbog ekstravagantnih potrošačkih navika, bacaju senku na ulogu crkve u društvu.

Moć politike na ekranu

Scena iz filma „Prekinut krug – slom“ (Belgija, 2013, 100 min)

Scena iz filma „Prekinut krug – slom“ (Belgija, 2013, 100 min)

Izabela Projer je tokom avgusta učestvovala u posebno organizovanim radionicama nagrade „Luks“ za mlade između 18 i 25 godina na Filmskom festivalu u Veneciji. Ona kaže da bi film „Prekinut krug –slamanje“ mogao da preusmeri javni diskurs o matičnim ćelijama i religiji u društvu. „Postoje dve ekstremne pozicije, dve strane koje su toliko suprotstavljene da možete pitati ljude da li više podržavaju jednu ili drugu stranu debate“, kaže Projer za Dojče vele. To je zapravo i cilj nagrade Luks, koja se dodeljuje od 2007. godine kako bi „jednom godišnje ukazala na filmove koji zadiru u srce evropske javne debate“. „Gledaoci u Veneciji plakali su nakon što je film prikazan“, podseća Izabela.

Za Doris Pak, poslanicu Evropskog parlamenta, predsednicu parlamentarnog Komiteta za kulturu i jednu od osnivačica nagrade Luks, „Prekinut krug – slamanje“ je izuzetno dirljiv. Ona je, takođe, izgubila ćerku.

U jednoj od tih emotivnih scena, ptica umire tako što naleće na prozor. Diterova i Elizina ćerka je pažljivo drži i odbija da je preda svom ocu ateisti, koji joj govori da baci to „jer je prljavo“. Kasnije, Eliza lepi sličice ptica po prozoru kako bi sprečila druge ptice da nalete.

Nijedan kamen ne ostaje neprevrnut

Tokom prethodnih sedam godina, nagrada „Luks“ (na latinskom – „svetlo“) baca svetlo na velika evropska pitanja koja se kreću od ilegalne imigracije i ksenofobije, do nezaposlenosti i kriminala. Pobednik iz 2010. godine, nemački film „Stranac“ (Die Fremde), zagolicao je osetljivo pitanje ubistva iz časti. Doris Pak ističe da je taj film prikazan u jednoj školi na nemačko-luksemburškoj granici, nakon čega su nastavnici i deca raspravljali o tome. „Film je savremena alatka za komunikaciju sa publikom koja neće da sluša nas političare kada pričamo u političkim arenama“, kaže Pak.

Francuski pobednik iz 2011. godine, film „Snegovi Kilimandžara“ (Les neiges du Kilimandjaro) otvara Pandorinu kutiju pitanja koja se tiču klasnog sistema unutar društva. Prošlogodišnji pobednik, „Šun Li i pesnik“ (Io Sono Li) je italijanski film o ilegalnim kineskim doseljenicima u Veneciji, a koje tamo kineski „biznismeni“ iskorišćavaju i izvlače im novac kako bi ih ponovo spojili sa njihovom decom. „Ilegalni doseljenici koji rade za kinesku industriju bi mogli da postoje sada i ovde, u vašem komšiluku“, ukazuje Pak.

Time što nagrađuje filmove koji osvetljavaju trenutne društvene i političke debate, nagrada „Luks“ Evropskog parlamenta trebalo bi da pruži doprinos građenju jačeg evropskog identiteta.

Autori: Džulijan Hejl / Nevena Cukućan
Odgovorni urednik: Ivan Đerković