Uloga Nemačke u svetu posle izbora za Bundestag | Politika | DW | 29.06.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Uloga Nemačke u svetu posle izbora za Bundestag

Mogući naslednici Angele Merkel na kancelarskoj dužnosti, Armin Lašet (CDU), Olaf Šolc (SPD) i Analena Berbok (Zeleni) raspravljali su o spoljnoj politici. Iako je razlike bilo teško uočiti, one ipak postoje.

Nemački vojnici koji su ranjeni u napadu u Maliju upravo su bili na putu za vojnu bolnicu u Koblencu kad su Analena Berbok, Olaf Šolc i Armin Lašet raspravljali u Berlinu o nemačkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici.

Kandidatkinja Zelenih za kancelarku, Berbok, i njeni suparnici iz Socijaldemokratske partije (SPD), Šolc, i konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU), Lašet, odazvali su se pozivu Minhenske konferencije o bezbednosti (MSC) i prvog programa nemačke televizije ARD na raspravu o ulozi Nemačke u svetu. Recimo o tome da li bi bilo bolje držati se po strani u situacijama kada je opasno, kao na primer u Maliju.

Ne bi, kaže Olaf Šolc. On podržava angažman nemačke vojske u inostranstvu. „I u budućnosti će biti veliki zadatak da na to budemo spremni“, kaže kandidat SPD. Berbok i Lašet se tome nisu suprotstavili. Ipak, kandidatkinja Zelenih smatra da bi obuka malijskih vojnika trebalo da okonča angažman nemačkog Bundesvera u toj zemlji.

Mogući naslednici Angele Merkel imaju slična mišljenja po velikom broju spoljnopolitičkih pitanja. Svo troje podržavaju međunarodne ugovore i organizacije, i žele aktivniju ulogu Nemačke u svetu. Kreću se, dakle, smerom kojim se išlo i u vreme Angele Merkel. Recimo kada je reč o jačanju uloge Evropske unije – svo troje nameravaju da se založe za to da članice EU pojedinačno ne mogu ubuduće da blokiraju važne spoljnopolitičke odluke.

-pročitajte još: Nemački demohrišćani u predizbornom modusu

Uskratiti novac Orbanu?

Mađarska se u poslednje vreme pobrinula za to da EU ne osudi Peking zbog ukidanja demokratskih načela u Hongkongu. Lašet, Berbok i Šolc želeli bi da se do 2025. onemogući takav veto. Za ukidanje pravila da se odluke u EU donose jednoglasno nemački političari zalažu se već decenijama – ali to nije ni na vidiku.

Kako se dakle odnositi prema teškom partneru kao što je mađarski premijer Viktor Orban? Kod tog pitanja pokazale su se najveće razlike između troje kancelarskih kandidata. Dok bi Šolc i Lašet uglavnom bili pasivni, Berbok bi krenula u ofanzivu. Kao reakciju na mađarski zakon koji diskriminiše ljude na osnovu njihove seksualne orijentacije, ona bi Mađarskoj pod hitno ukinula novac iz EU. „To ne može tako, ne možemo da kršimo naše sopstvene vrednosti“, kaže šefica Zelenih.

Bez iskustva u nekoj vladi

Sveukupno gledano, Analena Berbok je od tih troje kandidata delovala najborbenije. Čak i njeni suparnici priznaju joj „idealizam“ i „angažman“. Ali, kandidatkinja Zelenih ima jedan problem: prema istraživanju javnog mnjenja koje je sprovela Fondacija Kerber, više poverenja na međunarodnoj pozornici Nemci imaju u Lašeta i Šolca.

Ko od kandidata, prema Nemcima, ima najviše spoljnopolitičkog iskustva

Ko od kandidata, prema Nemcima, ima najviše spoljnopolitičkog iskustva

„Berbok, istina, ima veoma mnogo iskustva u spoljnoj politici, ali ona još nikad nije bila u nekoj vladi“, kaže za DW Nora Miler, šefica berlinske kancelarije Fondacije Kerber. „Za razliku od Olafa Šolca koji ima iskustvo u spoljnoj politici kao ministar finansija ili Armina Lašeta koji je predsednik vlade najmnogoljudnije nemačke pokrajine i koji ima mnoge veze po Evropi.“

-pročitajte još: Zeleni: ko visoko leti nisko pada

Berbok bliska Bajdenu

Analena Berbok trudila se tokom diskusije da iskaže jasne stavove o autokratama. Ona zahteva da se obustavi uvoz kineske robe koja je nastala uz prisilni rad ujgurske manjine. Lašet i Šolc se u vezi s Kinom zalažu za „promenu kroz približavanje“, kao što je to 1960-ih i 1970-ih radio kancelar Vili Brant u odnosu sa Sovjetskim Savezom i istočnoevropskim zemljama.

U oštrijoj retorici prema autokratama frankfurtski politikolog Gunter Helmann vidi moguću bliskost Analene Berbok sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom. „To se najjasnije pokazalo kada je bilo reči o Severnom toku 2“, kaže za DW Helman.

Plin kao moguće sredstvo pritiska

Berbok, kao i Bajden, zahteva da se obustavi izgradnja tog drugog gasovoda ispod Baltičkog mora. Ona strahuje da bi ruski predsednik Vladimir Putin na taj način mogao da izvrši veći pritisak na Ukrajinu preko koje je do sada delimično išao ruski gas prema zapadu Evrope. Izgradnja tog gasovoda trenutno je najvažnija tačka oko koje se spore Berlin i Vašingtona.

„Severni tok 2 je u višestrukom smislu šifra za sve ukupno ophođenje s Rusijom“, ocenjuje Nora Miler iz Fondacije Kerber. „Ali Zeleni tu nemaju većinu Nemaca na svojoj strani, kako pokazuju naši podaci. Građani Nemačke relativno pozitivno i sa odobravanjem gledaju na taj projekat.“

Nora Miler: Severni tok 2 je u višestrukom smislu šifra za sve ukupno ophođenje s Rusijom

Nora Miler: Severni tok 2 je u višestrukom smislu šifra za sve ukupno ophođenje s Rusijom

Kandidati CDU i SPD žele da puste taj gasovod u pogon. Ali, „to ne sme da bude na štetu Ukrajine“, naglašava Lašet. „I ako se predsednik Putin ne bi držao tog pravila, i ako bi upotrebio to protiv Ukrajine, transport gasa bi mogao da se obustavi u svakom trenutku, čak i nakon što je gasovod pušten u rad.“

Trenutno se između Berlina i Vašingtona ponovo intenzivno pregovara o kompromisu u vezi sa Severnim tokom 2. Politikolog Helman pretpostavlja da bi nekakav dogovor trebalo da bude postignut do posete kancelarke Merkel Vašingtonu 15. jula. Tada će se sigurno razgovarati i o cilju NATO o da države-članice izdvajaju dva odsto svog BDP za vojsku. Nemačka je do sada za odbranu izdvajala oko 1,56 odsto BDP. Lašet i Šolc nameravaju da povećaju taj iznos i približe se dogovorenom procentu, Berbok ne želi da iznese nikakve brojke, ali kaže da se i ona zalaže za bolju spremnost Bundesvera za obavljanje svojih zadataka.

„Svo troje kandidata imaju mnogo toga zajedničkog u pogledu konsenzualne nemačke spoljne politike“, sumira politikolog Helman. Osim toga, oni nisu potpuno neiskusni u međunarodnoj politici, kao što je recimo bio Donald Tramp. Zato nemački partneri u svetu mogu opušteno da očekuju izbore za Bundestag 26. septembra.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu