Ukrajinski dobrovoljci – privatna vojska | Politika | DW | 05.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ukrajinski dobrovoljci – privatna vojska

Ukrajinska vojska je u katastrofalnom stanju, ali su zato sve popularnije privatne vojske dobrovoljaca. Novac za njihovo financiranje stiže iz svih slojeva društva…

Usred šume, oko dva sata vožnje od ukrajinskog glavnoga grada Kijeva, dovoljno daleko od fronta, odvija se vojna obuka dobrovoljaca za borbe u istočnoj Ukrajini. Znak sa šarenim tenkom i natpisom „Vojni poligon“ označava put kojim je potrebno ići. U daljini se čuju pucnji. Prolazi jedan vojni džip. Tu se obučava „Desno-nacionalna dobrovoljačka vojska“, jedan od preko 30 dobrovoljačkih bataljona u Ukrajini.

„Napad“, viče onaj koji će se kasnije predstaviti kao Roman Mikola. On tu komanduje. Petnaest muškaraca u borbenim uniformama jurišaju na kuću. Jedan ubacuje bombu kroz otvoren prozor. Svi se odmah bacaju u zaklonu, ali ništa se ne događa. Situacija se ponavlja još pet jer granata svaki put promašuje cilj. Tu, naime, treniraju sasvim obični ljudi. To nisu obučeni vojnici, objašnjava uz izvinjenje Mikola. Ali baš zato je motivacija veća.

Hiljade Ukrajinaca dobrovoljno odlazi u rat

Ukraine-Konflikt Freiwilligen Bataillon Roman Mykola

Zahvaljujući obilnim donacijama stanovništva, borci su snabdeveni relativno dobro, kaže komandant Mikola

Oleksij (33) iz Kijeva privremeno je otkazao posao kao arhitekta kako bi se, kaže, borio za domovinu. „Želim da moja deca odrastu u slobodnoj zemlji, a ne kao robovi Rusa. Ukrajini sam sada potreban i ja sam spreman ako je potrebno i da u ovom ratu poginem.“

U kasarnama pored poligona trenutno je smešteno oko stotinu ljudi. Poligon koji je nekada pripadao ukrajinskoj vojsci, država je stavila na raspolaganje dobrovoljcima. Bataljon je osnovan nakon ustanka na Majdanu u aprilu ove godine. Finansiraju ga, kao i brojne druge dobrovoljačke – oligarsi, multimilioneri, pa čak i političari. Nakon aneksije Krima u Ukrajini se za odlazak na front dobrovoljno prijavilo na hiljade muškaraca i žena. Sigurno je da tu određenu ulogu igra i katastrofalno stanje u ukrajinskoj vojsci.

Pletu se maskirne mreže, skuplja se novac

„Ko će da se bori za našu zemlju ako nećemo mi“, pita Oleksij. „Da to nije tako Rusi bi već bili pred Kijevom“. Mnogi razmišljaju kao i on. Paravojna obuka traje mesec i po dana. Cilj je poslati što više boraca na istok Ukrajine, objašnjava komandant Mikola i dodaje da niko ne mora da strahuje zbog kvaliteta obuke – ona je, tvrdi, bolja nego kod regularne ukrajinske vojske. Zahvaljujući obilnim donacijama stanovništva koje daje uniforme, hranu i pokrivače, borci su, kaže Mikola, snabdeveni relativno dobro.

Marija Kabacij iz Kijeva sve svoje slobodno vreme posvećuje bataljonima dobrovoljaca. U podrumu biblioteke, u zadnjem dvorištu u četvrti Obolonu, ona nakon posla plete maskirne mreže. Preko Fejsbuka se organizovala grupa „Net Sawing Volonteers“. Oni pozivaju građane da poklone svoju staru odeću koja se zatim boji u maslinasto-zeleno ili smeđe, i od nje se pletu maskirne mreže. Tone takvih mreža šalju se na front, s ponosom priča ta mlada novinarka. „Ja tako pružam sopstveni mali doprinos zaštiti naših vojnika“, kaže ta 31-godišnjakinja. „Protiv dobro naoružane ruske vojske naša nema šanse – zato sam morala nešto da uradim.“

Ukraine-Konflikt Freiwilligen Bataillon

Marija dobrovoljno plete maskirne mreže za ukrajinske dobrovoljce

Ukrajinska vojska u katastrofalnom stanju

To potvrđuje i ekspertkinja za Ukrajinu Margarete Klajn iz berlinske fondacije „Nauka i politika“. „Ukrajinska vojska, za razliku od ruske, već 20 godina nije reformisana. Nedostaje moderno oružje i oprema, adekvatna obuka i profesionalno rukovođenje. I kvantitativno i kvalitativno, ona je osetno slabija od ruske vojske.“

Zbog toga se na pijaci u živopisnoj kijevskoj četvrti Podilu odavno može kupiti i štošta drugo, a ne samo polovna odeća i druge stare stvari. Sve više Ukrajinaca koristi tu pijacu kako bi ponudili ono što su sami napravili. Prihod ide za vojsku. Olga Buligina-Lacebnikova okačila je foto-postere. Svako je mogao da pošalje svoju najlepšu fotografiju iz Ukrajine. Od fotografija su napravljeni posteri i sada se prodaju na pijaci. Na taj način je, priča Olga, za vojsku prikupljeno 8.500 evra. „Našim vojnicima nedostaje sve: tople čarape, odeća, lekovi… Zato mi pomažemo.“

Upozorenje stručnjaka: niko ne kontroliše dobrovoljce

Uz umerene borce, u nekim jedinicama dobrovoljaca ima i neonacista. Takve su recimo „Bataljon Azov“ ili „Vojska Ajdar“, za koje „Amnesti internešnel“ u aktuelnom izveštaju navodi da su počinili ratne zločine na severu Luganska. Formalno, većina dobrovoljačkih jedinica podleže pod Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ali ono ne kontroliše sve jedinice, kritikuje Margarete Klajn. „Ako se ti bataljoni svesno otmu kontroli, preti opasnost da se potkopa državni monopol na primenu sile. Dobrovoljačke jedinice mogle bi da postanu faktori koji vrše pritisak na predsednika.“

Mogla bi, dakle, da nastane država u državi, upozoravaju stručnjaci. Sa druge strane, Oleksij Haran, politikolog na Kijevsko-mogiljanskoj akademiji Nacionalnog univerziteta, kaže: „Kada bi Zapad, a naročito NATO, pomagao Ukrajini u ovom ratu, onda nam ne bi ni bile potrebne dobrovoljačke jedinice.“

DW.COM