Ukrajincima je dosta napetosti i neizvesnosti

Tana de Zulueta stoji pored geografske karte Ukrajine okačene na zidu u kancelariji Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Kijevu. Ova 62-godišnja Italijanka, šefica je misije posmatrača prevremenih predsedničkih izbora, koji će se održati u nedelju, 25. maja. Na karti su označena mesta na kojim se članovi ove misije u Ukrajini nalaze – njih sveukupno oko hiljadu. Toliko ih u okviru OEBS-a do sada gotovo nigde nije bilo. Ali njihovo prisustvo, pa tako i brojnost itekako je potrebna. Od njihovog izvještaja zavisi, da li će međunarodna zajednica priznati rezultate izbora ili ne. Što se Rusije tiče, njen predsednik, Vladimir Putin, izjavio je još u petak, kako će Moskva “poštovati rezultate“.

Teške borbe uoči izbora

Oznake na De Zuluetinoj karti ravnomerno su podeljene po čitavoj zemlji. Izostavljena su samo dva mesta, tj. dva regiona – Krim i istočna Ukrajina. Na Krimu se promatrači OEBS-a ne nalaze, budući da se u tom delu zemlje izbori za predsednika Ukrajine neće ni održati. Krim je u martu ove godine anektiran. Od tada je pod kontrolom Rusije.

Na istok zemlje se posmatrači OEBS-a mogu uputiti, ali u vrlo malom broju. „Na području Donjecka, kao i na severu, u Luganjsku. imamo na terenu tri tima takozvanih dugoročnih posmatrača. Oni kratkoročni iz bezbednosnih razloga neće doći, njih nećemo slati“, kaže De Zulueta u razgovoru za DW. Na istoku zemlje su naoružani proruski separatisti nedavno proglasili „Narodnu republiku“. Vojska Ukrajine tamo ponovo pokušava da zavede red, ali bez uspeha. Situacija je vrlo napeta, a u mnogobrojnim naoružanih sukobima do sada je stradao velik broj ukrajinskih vojnika.

Izbori nemogući u dve regije

Vesti o ovim borbama dopiru naravno i do kijevskog ureda De Zuluete. “U ovim regijama bilo bi opasno uopće izaći na izbore. Situacija se dodatna pogoršava od početka maja. Stižu nam vesti o zastrašivanju stanovništva, a izborna mesta i proratne materijale separatisti stalno uništavaju. Reč je sistematskom pokušaju sprečavanja održavanja izbora”, kaže šefica misije OEBS u Ukrajini. Prema njenom mišljenju, moglo bi se dogoditi da više od polovine birača ne izađe na izbore u nedelju, 25.5.

"Posebno na jugu zemlje, u Luganjsku i u pojedinim gradovima regiona Donjeck, neće biti moguće izaći na birališta. Ali u ponekim ruralnim sredinama, kao u samom milionskom gradu Donjecku, izbori bi ipak mogli biti održati. „Prema ukrajinskom zakonu, izbori su pravosnažni, čak i u slučaju da u nekom regionu izađe mali broj birača“, kaže ona. U ostatku zemlje, prema njenim procenama, izbori bi trebalo da se održe „mirno i normalno“.

Napetost u Kijevu

Na ulicama glavnog grada na prvi pogled ništa ne upućuje na to da samo 600 kilometara jugoistočno odatle, zemlji preti građanski rat. Ulice su pune ljudi, toplo je, a studenti i učenici uveliko proslavljaju svoje mature i završne ispite. Izborni plakati tek se tu i tamo mogu videti – za razliku od reklama destinacija godišnjih odmora.

Ali ko ipak odluči da obrati pažnju, primetiće da se napetost može osetiti i u Kijevu. U podzemnim železnicama mogu se pronaći upozorenja od terorističkih napada, na Majdanu se još uvek nalaze šatori, koji tu stoje od početka protesta i nemira. Čak ni barikade nisu potpuno uklonjene.

Većina ne želi povratak Janukoviča

Uprkos radosti zbog prevremenih izbora, mnogim Ukrajincima raspoloženje kvari gubitak Krima i napetosti na istoku zemlje. Što se tiče bivšeg predsednika Janukoviča, koji je nakon višemesečnih protesta pobegao u Rusiju (i još sebe smatra legitimnim predsednikom Ukrajine) – većina građana ne želi njegov povratak. I to ne samo na severu zemlje ili u Kijevu, već i na istoku i jugu zemlje – područjima gde je nekada uživao veliku podršku. Prema istraživanju kijevskog Međunarodnog instituta za sociologiju, više od jedne trećine stanovnika Ukrajine, smatra da on više nije legitimni predsednik zemlje.

„Kralj čokolade“ najveći favorit

Prema pomenutim anketama, milijarder Petro Porošenko. 48-godišnjak mogao bi da osvoji oko 30 odsto glasova. Budući da je Porošenko vlasnik nekoliko fabrika slatkiša, već odavno je stekao nadimak “kralj čokolade”. Tokom protesta na Majdanu, i on je bio prisutan. Uspeo je čak bivšeg svetskog prvaka u boksu, Vitalija Klička, da odgovori od kandidature za predsednika. Kličko se umesto toga kandidovao za gradonačelnika Kijeva i ima dobre šanse za pobedu.

Porošenka Ukrajincima obećava “novi život” – bez korupcije. Njegova namera je zemlju da „uvede“ u EU i već sledeće godine da započne pregovore sa Briselom. Osim toga, on obećava, kako će i sa Rusijom uspostaviti dobre odnose, kao i da će povratiti Krim. Kako sva ova obećanja namerava da sprovede u delo – to je za sada poznato samo njemu.

Trka za drugo mesto?

Za drugo mesto na predsedničkim izborima bore se bivša šefica vlade Julia Timošenko i Sergej Tihipko, bivši član Janukovičeve stranke. Timošenko za sada prema anketama uživa delimičnu prednost. Njen problem je što mnogi Ukrajinci u njoj vide glavnog krivca za gubitak Krima i situacije na istoku zemlje.

Ipak, nakon prvog izbornog kruga, najverovatnije nijedan kandidat neće uspeti da osvoji više od 50 odsto glasova. Drugi krug bi trebalo da se održati 15. juna. Međutim, izbori neće rešiti probleme. Prema aktuelnom Ustavu, parlament ima veću moć nego predsednik, a aktuelna vlada namerava da promeni Ustav, kako bi predsednik ubuduće imao još manja ovlašćenja, nego do sada. Hoće li pobednik na predsedničkim izborima biti saglasan sa tim namerama, ostaje da se vidi.

U svakom slučaju, mnogi posmatrači i poznavaoci prilika računaju sa tim da će i nakon izbora u Ukrajini, biti borbi za moć.