Ukrajina traži međunarodne garancije bezbednosti | Politika | DW | 16.09.2022

Upoznajte novu internet-stranicu DW

Pogledajte beta verziju dw.com. Nismo još gotovi! Vaše mišljenje nam može pomoći da se poboljšamo.

  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Rat u Ukrajini

Ukrajina traži međunarodne garancije bezbednosti

U jednom konceptu posleratnog poretka bi neke države garantovale bezbednost Ukrajine – i to bi bio pripremni korak za ulazak te zemlje u NATO. Moskva je oštro protestovala.

Ukrajina je povratila velike delove zemlje, ali mišljenja o tome da li će ona to i zadržati se razlikuju

Ukrajina je povratila velike delove zemlje, ali mišljenja o tome da li će ona to i zadržati se razlikuju

Na severoistoku zemlje, u oblasti Harkova ukrajinska vojska je prethodnih dana vratila veliku teritoriju pod svoju kontrolu. Džon Kirbi, portparol Nacionalnog saveta bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država kaže da je primetno „pomeranje, momenat ukrajinskih oružanih snaga“ koje su „jednoznačno u ofanzivi“.

Drugi su skeptičniji. Generalni inspektor Bundesvera Eberhart Corn kaže da se radi o „kontraudarima, kojima se mogu vratiti neka mesta i pojedini odsečci fronta, ali Rusiju se ne može potisnuti na širokom frontu“. To je za nedeljnik „Fokus“ u subotu (10.8.) rekao nemački general, najviši po rangu u nemačkoj vojsci.

-pročitajte još: Zašto su ponovo osvojene oblasti važne za Ukrajinu?

Verovatno je ukrajinsko rukovodstvo na osnovu tog osećanja relativne snage predložilo bezbednosni koncept za vreme posle rata. Šef kabineta predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, Andrij Jermak i bivši generalni sekretar Severnoatlantskog pakta Anders Fog Rasmusen, predstavili su taj koncept u Kijevu.

Dugoročni cilj – članstvo u NATO

Saradnja Rasmusena na papiru pokazuje usmerenje koncepta – dugoročni cilj je članstvo u Severnoatlantskom paktu. Ali, najpre bi ukrajinska armija morala da bude tako opremljena i uvežbana da može u svakom slučaju da odbije ruski napad. Kao moguće zemlje koje bi garantovale bezbednost Ukrajine navode se SAD, Velika Britanija, Nemačka, Kanada, Poljska, Italija, Francuska, Australija, Turska, kao i zemlje sa severa Evrope i one iz Baltika.

Infografik Karte Lage in der Charkiw Region Ukraine EN

Nemački demohrišćanski (CDU) ekspert za bezbednost Roderih Kizeveter ocenjuje da koncept „ima smisla i realističan je, čim Ukrajina ponovo uspostavi svoj teritorijalni integritet“. On smatra da bi članstvo Ukrajine u Severnoatlanskom paktu „i dalje trebalo da bude cilj“. Prema njemu, među zemljama koje garantuju bezbednost Ukrajine trebalo bi da budu i atomske sile, „kako bi nuklearni štit držali i iznad Ukrajine. Inače bi postojala opasnost da Rusija posegne za nuklearnom pretnjom ili ucenom.“

Za politikologa Johanesa Vaevika sa Univerziteta u Haleu koncept jeste smisleno razmišljanje za vreme posle rata: „Teškoća bezbednosnih garancija je u tome da moraju biti verodostojne da bi bile od koristi za Ukrajinu, a sa druge strane moraju biti ispod nivoa obaveze člana 5 ugovora NATO da bi bile prihvatljive za Rusiju.“

-pročitajte još: Oružje za Ukrajinu: Ko šta isporučuje i koliko

Neodređena obećanja i loša iskustva

Tokom rata je Ukrajina postala manje skromna u pogledu buduće bezbednosti. Na početku je Kijev nagovestio da bi trajna neutralnost mogla biti opcija, a u međuvremenu je NATO potpuno jasan cilj. Potpredsednica vlade Olga Stefanšina krajem avgusta je izjavila da za njenu zemlju dolazi u obzir samo punopravno članstvo.

To je verovatno reakcija na samit G7 održan u Nemačkoj krajem juna. U završnoj izjavi, šefovi država i vlada bili su spremni da se sporazumeju o „dugoročnim bezbednosnim garancijama, kako bi se pomoglo Ukrajini u samoodbrani“.

Nakon samita G7, kancelar Šolc nije želeo da kaže koje bezbednosne obaveze želi da preuzme u vezi s Ukrajinom

Nakon samita G7, kancelar Šolc nije želeo da kaže koje bezbednosne obaveze želi da preuzme u vezi s Ukrajinom

Na pitanje da li bi ta obećanja mogao da konkretizuje, nemački kancelar Olaf Šolc je rekao: „Da, mogao bih“. Onda se nasmejao i dodao: „To je to. Neću više ništa reći o tome.“

Ukrajina je već iskusila da čak i konkretni sporazumi nisu neke garancije – 1994. je potpisan Budimpeštanski sporazum, prema kojem su tri bivše sovjetske republike – Ukrajina, Kazahstan i Belorusija – bile dužne da predaju Rusiji sovjetsko atomsko oružje. Zauzvrat su dobile bezbednosne garancije od SAD, Velike Britanije i – Rusije. U paketu su bili suverenitet i nepovredivost granica. Doduše, sile potpisnice SAD i Velika Britanija izdvajaju najviše za vojnu pomoć Ukrajini, ali vojno nisu intervenisale.

Ipak, za razliku od demohrišćanskog političara Kizevetera, politikolog Johanes Varvik smatra da Rusija nikada ne bi prihvatila članstvo Ukrajine u Severnoatlanskom paktu: „Trebalo bi pitanje NATO skinuti s drevnog reda. Već je obećanje 2008. o budućem članstvu bilo greška, a i danas ta diskusija stvara više problema nego što ih rešava.“

Predsednici Ukrajine Leonid Kravčuk, Rusije Boris Jeljcin i SAD Bil Klinton 1994: Ukrajina je dobila bezbednosne garancije za odustajanje od nuklearnog oružja - i od Rusije

Predsednici Ukrajine Leonid Kravčuk, Rusije Boris Jeljcin i SAD Bil Klinton 1994: Ukrajina je dobila bezbednosne garancije za odustajanje od nuklearnog oružja - i od Rusije

Medvedev: Garancije bi bile uvod u Treći svetski rat

Nije jasno da li je Rusija posle najnovije ukrajinske ofanzive spremna na pregovore. Zamenica premijera Stefanišina rekla je da su ruski predstavnici sondirali mogućnost pregovora. Međutim, za tako nešto nema potvrde iz Moskve.

Umesto toga, stigla je oštra reakcija na kijevski bezbednosni koncept međunarodnih garancija. On bi bio „uvod u Treći svetski rat“, rekao je bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev i procenio da bi takve garancije bile slične onima iz člana 5 ugovora o članstvu. Medvedev je zapretio da će u zapadnim zemljama, ako budu želele da tako oslabe Rusiju, „zemlja goreti, a beton će se topiti“.

Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev: Bezbednosne garancije bi mogle da izazovu Treći svetski rat

Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev: Bezbednosne garancije bi mogle da izazovu Treći svetski rat

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov još jednom je opravdavao rat ukrajinskom željom da postane članica NATO. Otud „i dalje postoji najveća opasnost za našu zemlju, a time i razlog za nužnost vojne specijalne operacije“, rekao je Peskov agenciji Interfaks.

Skoro da nema nade

Nemački kancelar je posle tri i po meseca opet telefonirao s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. „Na žalost ne mogu da kažem da je tamo poraslo saznanje da je pokretanje rata bilo greška“, rekao je Šolc. I generalni sekretar Ujedinjenih nacija je, posle telefonskog razgovora s Putinom, rekao: „Bilo bi naivno da verujemo kako smo blizu mogućnosti mirovnog sporazuma.“

Tako razmišljanja o posleratnom bezbednosnom poretku ostaju čista teorija. Politikolog Johanes Varvik smatra da su bezbednosne garancije samo onda smislene, ako su deo političkog rešenja „koje obe strane podržavaju iz uverenja“. Trenutno o tome ne može biti reči. I najnovija ukrajinska ofanziva nije „stvarna prekretnica u ratu. Rusija i dalje raspolaže sredstvima i voljom za eskalaciju i nije potrošila mogućnosti eskalacije.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.