Ukrajina se nada pomoći Berlina | Politika | DW | 31.03.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ukrajina se nada pomoći Berlina

Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk stiže u Berlin. On će razgovarati i sa predstavnicima nemačke privrede – o uslovima njihovog angažovanja u Ukrajini. A ti uslovi su trenutno vrlo teški.

Raspoloženje među nemačkim menadžerima u Kijevu je tmurno. Sve ih muči pitanje: hoće li Ukrajina opstati kao normalna država? „Krećemo se ivicom provalije“, rekao je jedan predstavnik nemačke industrije.

U toj zemlji postoji 2.000 firmi sa nemačkim učešćem. Mnoge su aktivne na zapadu države, ali ima ih i na istoku, u Donbasu koji je zahvaćen ratom. Neke od njih, kao što je „Hajdelberger cement“, morale su da zatvore svoje pogone. Ta fabrika se nalazi na pola puta između Donjecka i ruske granice, na području koje kontrolišu proruski separatisti.

A na kriznom području se i dalje puca, kao što beleže posmatrači OEBS-a u svojim svakodnevnim izveštajima. Krhak je Sporazum o obustavi vatre, sklopljen sredinom februara u Minsku.

Ukraine Panzer Luhansk

Koliko je stabilno primirje u Istočnoj Ukrajini?

Preteće ratno pravo i njegove posledice

Firme su zabrinute i zbog toga što se rat polako uvlači i u porodice zaposlenih: „Moramo da uručujemo našim radnicima vojne pozive“, kaže jedan direktor. Prema ukrajinskom pravu, preduzeća moraju da imaju pripremljene liste sa imenima radnika i podacima o njihovom bračnom stanju i broju dece. A ako nekoga mobilišu, firma mora da mu čuva radno mesto – bez obzira na to u kakvom stanju se posle vratio.

Nedavno je kijevsko predstavništvo nemačkih privrednika organizovalo okrugli sto kako bi menadžeri mogli da porazgovaraju o trenutnoj situaciji u svojim firmama. Glavno pitanje glasi da li će predsednik Petro Porošenko proglasiti ratno pravo u državi. U tom slučaju, delovi firmi – pre svega vozni parkovi – mogli bi biti zaplenjeni radi korišćenja u ratne svrhe. Zakon nalaže da se takvi objekti kasnije vrate vlasnicima – doduše, makar bili i ruinirani.

Preduzeća žele sigurnost

I tako su izveštaji koje firme šalju svojim centralama u Nemačkoj – sve mračniji. Centrale su već reagovale smanjenjem robnih kredita za svoja ukrajinska preduzeća. Sada polažu nade u političare: prilikom posete ukrajinskog premijera Jacenjuka Berlinu, predstavnici nemačke privrede će razgovarati sa uredom kancelarke o formiranju kriznog fonda za Ukrajinu. Taj fond bi trebalo da pokrije rizike preduzeća prilikom uzimanja kredita.

Litauen Gabrielius Landsbergis

Landsbergis: Zapadne zemlje bi mogle da izgube volju da pomažu ako se ne bude video jasan napredak u sprovođenju reformi

Šef ukrajinske vlade ima sasvim druge brige: Nemačka je obećala Ukrajini hitnu finansijsku pomoć od 500 miliona evra. Novac bi trebalo iskoristiti pre svega za obnovu istočne Ukrajine razorene ratom. Ali, još uvek se ne zna hoće li do kraja ove godine Kijev videti ijedan cent iz tog paketa.

Vlada mora da sprovede reforme

„Nedostaje nam dobrih projekata“, kaže jedan diplomata u Kijevu. I dodaje da novac ne stiže i zbog nepoverenja koje stvara korupcija u Ukrajini. Vlasnik jedne firme kaže da je reč o problemu „koji se provlači kroz sve nivoe, od najvišeg do najnižeg“. Tako je on, na primer, zamolio gradsku upravu Kijeva da mu popravi jedan generator: „To ne košta više od 10.000 evra“. Ali, na kraju je suma iznosila 100.000 evra, jer je na svakom nivou odlučivanja neko pružao ruku u koju je trebalo staviti gotovinu. Ovaj menadžer čak ima razumevanja za to, jer je ukrajinska grivnja posle višemesečne galopirajuće inflacije drastično izgubila na vrednosti. Ko uopšte može da živi od 80 do 110 evra mesečno? – pita se on...

Vlada u Kijevu nema više vremena – sada valja hitno sprovoditi reforme. Jer, „Države poput Litvanije, Poljske, Letonije ili Estonije će pružati podršku Ukrajini dokle god to bude neophodno“, kako je to za DW rekao litvanski poslanik u Evropskom parlamentu Gabrijelus Landsbergis. Ali, dodao je, zapadne zemlje bi mogle da izgube volju da pomažu ako se ne bude video jasan napredak u sprovođenju reformi.

Da bi bile zadovoljene najnužnije potrebe, iz Berlina bi sada trebalo da u budžet Ukrajine direktno poteče 200 miliona evra. Jer, prema podacima agencije Blumberg, verovatnoća da će ta zemlja bankrotirati trenutno iznosi 30 odsto. Iza kulisa, ukrajinska ministarska finansija Natalija Jaresko užurbano pregovara o odlaganju otplate dugova – kako bi Ukrajina dobila na vremenu u pokušaju da stane na sopstvene noge. No, već sada se zna da će od 30 ukrajinskih banaka na kraju ostati samo njih sedam – sa podrškom Zapada ili bez nje.

Firme još uvek žele da ostanu

Nemački menadžeri u Kijevu su ubeđeni da će pomoć funkcionisati samo ako se na istoku Ukrajine ne rasplamsa ponovo rat. Nemačke firme još uvek žele da ostanu u toj zemlji. Ali, ako dođe do novih borbi, sve će postati još neizvesnije.

Ruska aneksija Krima kao i gubitak područja na kojima se kopa ugalj i kali čelik već su doneli Kijevu pad bruto društvenog proizvoda od 20 odsto. Nešto zapadnije se nalaze industrijski regioni od ogromne važnosti – Dnjepropetrovsk i Zaporožje – tamo je i najveća nuklearna elektrana u Evropi. „Ako padnu i ti regioni, od Ukrajine neće ostati mnogo“, kaže jedan od nemačkih menadžera u Kijevu.