Ukrajina pred dugom i hladnom zimom

Predstojeća zima mogla bi za Ukrajinu da bude veoma hladna. S obzirom na to da iz Rusije stiže većina gasa za grejanje i da postoji spor oko isporuka ovog energenta, Ukrajinci se masovno snabdevaju električnim pećima i grejalicama. Međutim, nije hladnoća ono čega se najviše boji Mustafu Najema. Popularnog ukrajinskog novinara, jednog od inicijatora protesta na Majdanu, plaši nešto drugo: „Ukrajinci su u velikoj depresiji. Prvo smo imali proteste na Majdanu, potom smo izgubili Krim, a sada je u toku rat i imamo hiljade mrtvih.“ U takvoj situaciji je za predsednika Petra Porošenka teško da u kratkom roku popravi uslove života građana, veruje Najem. On je bio gost na konferenciji „Kijevski razgovori“ u Berlinu, na kojoj se raspravljalo o stanju u Ukrajini.

Hoće li razočarenje dovesti do novih protesta?

„Najveći problem tokom predstojeće zime neće biti nedostatak gasa ili nafte, nego razočarenje ljudi“, smatra Najem. Vlada može da spreči nove proteste samo ako pokrene komunikaciju s građanima. „Ukrajinci tradicionalno nemaju dobro mišljenje o vladi, predsedniku ili parlamentu“, opisuje taj novinar stav građana nakon dve decenije korupcije i bogaćenja političke elite. Zbog toga i predsednik i vlada moraju da ulože ogroman napor da bi narodnu objasnili svoje odluke i poteškoće s kojima se susreću. „Međutim, političari se toga boje“, kaže Najem.

Primer za to jeste sporna odluka parlamenta da se gradovima Donjecku i Lugansku odobri poseban status. Ne samo da je javnost bila isključena iz rasprave o donošenju te odluke, već su se i neki poslanici žalili na neregularnosti u tom procesu.

Korumpirani kadrovi moraju da odu

Tokom „Kijevskih razgovora“ stalno se spominjalo nepoverenje građana u predstavnike države. Političke funkcije u Ukrajini se posmatraju kao „posao“, kao izvor prihoda, tvrdi Jehor Zobolev, šef Komiteta za lustraciju u Ukrajini. Komitet je osnovan nakon protesta na Majdanu. Njegov zadatak je borba protiv korupcije. Nekadašnji novinar Zobolev govori o „pljačkaškom sistemu“ koji mora biti uništen. Članovi vlade, sudije i državni činovnici do sada nisu shvatali svoju funkciju kao nešto što bi trebalo da služi narodu, nego kao nešto što im omogućava da od naroda uzmu što više. Jedan sudija u Ukrajini koji vozi skupoceni Bentli, sigurno ga nije platio novcem koji je dobio kao platu, a koja iznosi par stotina evra. „Obnova elitnog sloja društva je ključno pitanje u Ukrajini“, naglašava Zobolev koji je 2013. osnovao i političku stranku „Sloboda“.

Reforme umesto obećanja o reformama

Učesnici protesta na Majdanu opasnost ne vide samo u mogućnosti prilagođavanja koju su pokazali funkcioneri iz doba predsednika Janukoviča, već i u velikoj privrednoj krizi. „U situaciji smo da jednom rukom vodimo rat, a drugom obnavljamo zemlju“, navodi Anatolij Maksjuta, zamenik ministra za privredni razvoj i trgovinu: „Na istoku gubimo deo naše privrede, razaraju se infrastruktura i pogoni, investicije su sve manje.“

Ukrajina zato zavisi od finansijske pomoći spolja, objašnjava Maksjuta. On se nada da će na inicijativu Evropske unije biti organizovana međunarodna donatorska konferencija. Istovremeno, EU bi morala intenzivno da podrži i savetuje Ukrajinu u procesu reformi, napominje Rebeka Harms, poslanica Evropskog parlamenta koja prati stanje u toj zemlji. Ona kritikuje to što je EU do sada uglavnom samo pozivala Ukrajince da nastave proces reformi, ali je u podršci ostajala uzdržana.

Većina eksperata na konferenciji tvrdi da Ukrajina ne može da bude stabilna država ako se bitno ne poprave uslovi života građana. Ukrajinske vlasti mnogo govore o reformama, ali se na tome premalo radi.

S Majdana u parlament

Ukrajinci su dva puta izlazili na velike demonstracije kako bi ostvarili željene ciljeve. Prvi put tokom „Narandžaste revolucije“ 2014. godine, a drugi put protekle zime. Tekovine „Narandžaste revolucije“ nestale su u političkim trvenjima tokom proteklih godina. Da se to ne bi ponovilo, brojni aktivisti s Majdana odlučili su da se aktivno uključe u politiku i kandiduju na parlamentarnim izborima koji se održavaju krajem oktobra. Među njima su i Jehor Zobolev i Mustafa Najem.

„Ovo je prvi put u istoriji Ukrajine da se novinari i aktivisti uključe u politiku jer to žele“, kaže Najem. On navodi da su ga zbog toga neke kolege i prijatelji kritikovali i dodaje: „Ko kaže da političar mora da bude sklon korupciji, da mora da krade i laže? To nisu pravila po kojima ja živim.“ On kaže da je shvatio da se ideje socijalnih pokreta moraju odraziti i na politiku. U suprotnom bi ideje i ideali demonstracija mogli zauvek da se izgube i nestanu.