Vreme je da se Orban zabrine

Viktor Orban sa svojom partijom Fides dominira mađarskom političkom scenom već deset godina. On okuplja širok politički spektar, od centra sve do krajnjih desničara. Svojom etatističkom ekonomskom politikom postao je zanimljiv čak i brojnim bivšim glasačima levih partija.

Od 2010. je Fides u savezu sa malom Demohrišćanskom narodnom partijom (KDNP) tri puta pobedio na izborima, svaki put dvotrećinskom većinom. Do sada opozicija u Mađarskoj nije imala način da se suprotstavi takvoj nadmoći. Čak su njeni predstavnici u predizbornim kampanjama izgledali malodušno i paralizovano.

Orban im se povremeno izrugivao, govoreći da za njegov imidž i imidž Mađarske u inostranstvu tako slaba opozicija nije dobra, jer će još češće čuti da je diktator.

Sada je mađarska opozicija napravila veliki korak. Namerava da okonča dominaciju Orbanovog sistema kako bi uvela „smenu epoha“.

Prvi put će šest najvažnijih opozicionih partija izaći zajedno na izbore, sa zajedničkom listom kandidata kao i sa zajedničkim kandidatom za premijersko mesto. Tako su stranke odlučile u nedelju (20. decembar) posle duge i iscrpljujuće debate. Spektar partija u opozicionom savezu proteže se od levo-progresivnih preko liberalno-zelenih do nacionalno- konzervativnih.

Dogovor dolazi veoma rano – izbori su na proleće 2022. godine.

Garancije smene epoha

Istovremeno je usvojena programska platforma sa ciljevima buduće vlade. Ambiciozan dokument je nazvan „Garancije smene epoha“.

Ciljevi su ponovno uspostavljanje nezavisnog pravosuđa i slobode štampe, transparentno vođenje Vladinih poslova sa obavezom obrazlaganja trošenja novca poreskih obveznika. Planirano je donošenje novog Ustava i izbornog zakona, uvođenje direktnog izbora predsednika države, otvaranje dosijea bivših pripadnika i doušnika tajne službe. Osim toga, opozicija namerava da prevaziđe duboku polarizaciju društva.

Zajednički nastup opozicije je važan iz više razloga. Ona je godinama bila posvađana i rascepkana. Orbanov sistem favorizuje jake partije i delom je prilagođen potrebama vladajućeg Fidesa. Stoga su mnogi stručnjaci izbore u zemlji označili kao „slobodne, ali ne i fer“. U takvim okolnostima samo zajednički opozicioni blok ima šanse protiv Orbanove partije.

Orbanov umor

Ovaj put nema sumnje da će opozicione partije zajedno izaći na izbore. Taj model je već isproban na nizu lokalnih izbora prošle jeseni. Od tada je, recimo, i glavni grad Budimpešta u rukama opozicije. Orbanova Vlada je nedavno usvojila promene izbornog zakona koje malim strankama dodatno otežavaju izlazak na izbore. Time je praktično opozicija bila prisiljena da se ujedini.

Odluka je pala u strateški povoljnom trenutku. U Mađarskoj se širi izvesna zasićenost Orbanom. A i premijer ponekad deluje kao da ga je napustio osećaj za raspoloženje u društvu. Tako, na primer, njegov sve agresivniji stav prema Evropskoj uniji ne nailazi na odobravanje čak i kod nekih Fidesovih stalnih birača. I u sporu oko mehanizama pravne države Orban se prema anketama postavio protiv većinskog raspoloženja u zemlji. 

„Afera Sajer“ nedavno je potresla Orbanovu partiju. Jožef Sajer, jedan od osnivača Fidesa i poslanik u Evropskom parlamentu, Orbanov prijatelj sa homofobnim nastupom, uhvaćen je u Briselu na homoseksualnoj žurci koja je bila ilegalna zbog zabrane okupljanja za vreme pandemije.

Za mnoge Mađare je to bio odličan primer licemerja Fidesovih političara koje bije glas da su ogrezli u korupciju.

Opoziciji ide na ruku da je u takvom trenutku sklopila sporazum o saradnji i izašla sa jakim programom. Ali ona mora da se izbori sa nekoliko problema. Najveća stranka u opozicionom savezu je „Demokratska koalicija“ koju svrstavaju među leve snage, iako ju je ideološki teško definisati.

Na čelu stranke je bivši premijer Ferenc Đurčanj. On simboliše socijalno-liberalnu vlast između 2002. i 2010. koja je bila puna korupcionaških afera i političkih skandala. To je i omogućilo uspon Fidesa.

Đurčanj se grčevito drži svoje uloge sive eminencije opozicije. Ima nameru da svoju suprugu Klaru Dobrev, koja nije posebno omiljena, progura kao kandidatkinju za premijerku. Daleko popularniji gradonačelnik Budimpešte Gergelj Karačonj za sada ne želi da se prihvati kandidature.

Samo čisti kandidati

Izazov za ostale opozicione partije biće odnos prema partiji Jobik, koja je ranije okupljala desne ekstremiste. Jobik se doduše ogradio od svoje ekstremno desničarske prošlosti i svrstava sebe u umereni konzervativni spektar. U praksi se mnogi političari te stranke nisu verodostojno distancirali od svojih ekstremnih stavova iz prošlosti.

Primer su nedavno održani lokalni izbori na istoku Mađarske. Jobikov političar Laslo Biro bio je zajednički kandidat opozicije, ali je pretrpeo poraz između ostalog i zbog ranijih kontroverznih antisemitskih izjava.

Da se takve stvari ne bi ponovile, opozicioni savez želi da pretrese prošlost svih kandidata za izbore 2022. Niko ko je davao zapaljive izjave ili bio uključen u afere ne sme na listu.

Generalno uzev, opozicija bi mogla da računa i sa pobedom. U najnovijim anketama opozicioni blok je čak ispred Fidesa. Politikolog Gabor Terek  je zato izjavio da je došao trenutak da se „Orban i njegova partija zabrinu“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android