Ugalj bi mogao da postane važniji od nafte

„Ugalj i nafta su u ratu i čini se da nafta gubi bitku“, nedavno je izjavila Marija van Heven direktorka Međunarodne agencije za energente (IAE) kada je upitana da opiše trenutnu situaciju na međunarodnom tržištu sirovih energetskih materijala. Međunarodna agencije za energente objavila je ove nedelje studiju koja pokazuje da potrošnja uglja na svetu opet neumorno raste. Prema toj studiji, u 2011. godini ugalj je drugi najeksploatisaniji energetski izvor na svetu, odmah iza sirove nafte. To znači da ugalj trenutno pokriva 28 procenata svetskih energetskih potreba.

Mada je to retkost u izveštajima o energentima, ovoga puta su Sjedinjene Američke Države gotovo pohvaljene kao izuzetak. Tamo se sve više koristi prirodni gas koji se specijalnim metodama izvlači iz naslaga škriljca pod zemljom, tako da zbog jeftinog gasa pada i potrošnja uglja.

Organizacije za zaštitu okoline naglašavaju da je taj novi trend problematičan. „Ugalj je jedan od najštetnijih izvora energije za okolinu“, kaže u intervjuu za DW Karsten Šmid, ekspert za energiju iz „Grinpisa“. Sagorevanje uglja prouzrokuje otpuštanje ogromnih količina ugljen dioksida u atmosferu.

Preplavljeno tržište

Prema procenama IAE, potrošnja uglja će nastaviti da raste za oko 500.000 tona godišnje do 2017. godine. Tu nije reč samo o koliko-toliko energetski izdašnom kamenom uglju – raste i potrošnja manje vrednog lignita. Upravo Nemačka zauzima prvo mesto po njegovoj potrošnji.

Marija van der Heven navodi razloge za porast potrošnje uglja u Evropi: „Relativno visoka cena nafte, kao i niža cena uglja i, budimo iskreni, vrlo niske cene emisije ugljen-dioksida u Evropi.“ Ugalj je na prvom mestu po emisiji ugljen dioksida, a napor da se njegova emisija u svetu smanji, uveliko je posledica industrijske revolucije devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka. Povrh toga, na Zapadu su prljavi gradovi već zaboravljeni kao i čitav niz drugih gasova, posebno na bazi sumpora, koji su zagađivali okolinu (setimo se „kiselih kiša") iz vremena dok je ugalj bio glavni energent.

Ironično, razlog za nisku cenu emisije u Nemačkoj je velika količina jeftinog škriljca proizvedenog u SAD. Američka industrija uglja jednostavno ne može da se takmiči sa tom industrijom i, prema Van der Hevenovoj, kompanije zato izvoze ugalj u Evropu i preplavljuju tržište. „Nafta se potiskuje sa tržišta, suprotno onome što se događa u Americi“. Istovremeno, cena koju evropska industrija mora da plati za svaku tonu ugljen dioksida koji emituje, je relativno niska.

Karsten Šmid iz „Grinpisa“ smatra da je to veliki problem. Ranije je cena za emisiju CO2 iznosila 30 evra (40 dolara) po toni, sada ta cena iznosi od šest do sedam evra. „Zbog toga energetska industrija nema ništa protiv sagorevanja ovolike količine prljavog uglja“, kaže Šmid.

IEA upozorava da zemlje u razvoju i naročito nove industrijske velesile, zapravo još nisu dospele do vrhunca svog razvoja i da im trebaju energenti. Sve ostalo je najjednostavnija računica: nafta je skupa, cena plina zavisi od uvoza, a uglja još uvek ima – i jeftiniji je od svih drugih energenata.

Ipak samo prognoze

Direktorka Međunarodne agencije za energiju Marija van Heven smatra ipak da je prognoza o povratku uglja ipak samo prognoza. Ona veruje da monopol nafte može biti razbijen kombinacijom efikasnije i čistije tehnologije u fabrikama u kojima se sagoreva ugalj i većim oslanjanjem na naftu i obnovljive izvore energije. „I ne zaboravimo nuklearnu energiju“, kaže ona, dodajući da svaka zemlja, uključujući i Nemačku, mora da donese sopstvenu odluku. Ali na tržištu postoji samo jedno pravilo: ako postoji potražnja, treba obezbediti ponudu – a na Fukušimu i Černobil bi mogli zaboraviti…

Autorke: Naomi Konrad / Marina Komad
Odgovorni urednik: Ivan Đerković