Udovica bivšeg špijuna čeka na pravdu

Marina Litvinjenko, udovica bivšeg ruskog oficira tajne službe Aleksandra Litvinjenka, otrovanog u Londonu, je za DW izjavila da je zadovoljna dosadašnjom istragom britanskog pravosuđa. Za nju je bila satisfakcija to što je ruski predsednik Vladimir Putin pomenut kao osoba koja bi mogla imati informacije o ubistvu njenog supruga, rekavši da je za ovu fazu to dovoljno. "Za nas je to bila veoma jaka vest", rekla je Marina Litvinjenko, koja živi u Londonu, novinarki DW-a Žani Njemcovoj. "Očekivali smo će islednici reći da iza zločina stoji ruska država, ali nismo računali da će izgovoriti i njegovo (Putinovo) ime".

Otrovan u londonskom hotelu

Aleksandar Litvinjenko je umro 23. novembra 2006. u jednoj londonskoj bolnici od posledica trovanja radioaktivnim polonijumom 210. Britanski sudija Ričard Oven je u januaru 2016. pred Vrhovnim sudom u Londonu rekao - da je ubistvo Litvinjenka "verovatno" izvršio Nikolaj Patručev, tadašnji šef FSB, ruske tajne službe zadužene za operacije u unutrašnjosti zemlje, a da je celu operaciju lično "odobrio predsednik Putin". Istraga je pokazala da je Litvinjenko otrovan prilikom njihovog susreta u hotelu u Londonu.

Bivši ruski agent (43) je na samrtnoj postelji optužio Putina da je lično dao naredbu za njegovo ubistvo. Rusko vođstvo je odbacilo umešanost u ubistvo Aleksandra Litvinjenka.

"Pravda - makar ne i potpuna"

"Iako pravda nije potpuna jer krivci ne sede na optuženičkoj klupi i jer presuda nije izrečena, svi su saznali  šta se desilo pre deset godina i ko stoji iza tog zločina", rekla je udovica Marina. Na pitanje koji će biti dalji koraci, ona je odgovorila: "Ne znamo koliko dugo će se režim u Rusiji održati na vlasti i koliko dugo ljudi u Rusiji neće želeti da čuju istinu, odnosno koliko dugo će tajne informacije ostati tajne. No, svet se brzo menja".

Pomoć spornog biznismena

Za vreme Sovetskog Saveza Litvinjenko je kao i Putin bio oficir tajne službe KGB i ruske naslednice ove službe FSB. Devedesetih godina bio je u tesnom kontaktu sa uticajnim ali spornim ruskim biznismenom Borisom Berezovskim, koji je kasnije - nakon Putinovog dolaska na vlast pao u nemilost. Litvinjenko je između ostalog optužio i FSB za eksplozije bombi u Moskvi i drugim ruskim gradovima krajem devedesetih. U svojoj knjizi je primetio da su podmetanja bombi bila neophodna kako bi se mogao voditi drugi rat u Čečeniji. Litvinjenko je nakon toga pobegao u Veliku Britaniju, gde je dobio azil. I Berezovski je živeo u Londonu. Obojica su žestoko kritikovali ruskog predsednika Putina. Protiv obojice se u to vreme u Rusiji vodila istraga.

Kako kaže udovica Marina Litvinjenko Berezovski je nakon smrti njenog muža "veoma pomogao" njenoj porodici - 2013. pronađen je mrtav u svojoj kući pored Londona.