Udar na temelje Kanade | Politika | DW | 31.01.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Terorizam

Udar na temelje Kanade

Krvavi pohod jednog desničara u džamiji u Kvebeku potresa Kanadu. Premijer Džastin Trido kaže da zemlja ostaje privržena politici doseljavanja. Ali postoji i nezadovoljstvo tom politikom na koje igraju konzervativci.

Aleksandr Bisonet (27) će biti optužen za šestostruko ubistvo i petostruko ubistvo u pokušaju, verovatno i za terorizam i ugrožavanje nacionalne bezbednosti. Istražitelji veruju da je delovao sam, pa je druga privedena osoba puštena da se brani sa slobode. Prema rečima svedoka, Bisonet je u nedelju uveče upao u džamiju u predgrađu Kvebeka, četvrti Ste-Foa, i počeo da puca oko sebe. Žrtve su muškarci starosti između 35 i 60 godina, dok su žene i deca, koji su bili na spratu džamije, uspeli da pobegnu nepovređeni. Bisonet, student političkih nauka i, prema nekim izvorima, rasista i fan francuske desničarke Marin Lepen i Donalda Trampa, predao se policiji dvadesetak kilometara van Kvebeka.

Napad se odigrao samo dan nakon što je kanadski premijer Džastin Trido ponovio da je Kanada zemlja otvorenih vrata i da će nastaviti da prima izbeglice. On je to ponovio u jeku kritika na račun južnog suseda Sjedinjenih Država koje su odlukom novog predsednika Trampa zabranile na tri meseca ulazak u zemlju državljanima sedam zemalja Bliskog istoka i Afrike.

Kanada je do sada primila oko 40.000 izbeglica iz Sirije, trećinu od toga broja kroz takozvana privatna „sponzorstva“, koja u tom obliku ne postoje nigde u svetu. Sistem integracije u Kanadi važi kao najbolji na svetu, ali, kada se zagrebe ispod površine, i tamo ima problema.

Kanada Tote bei Schießerei in Moschee

Policija, hitna pomoć i novinari na mestu napada

Nekoliko napada na džamije

Džamija u Kvebeku u kojoj je Bisonet ubio šest ljudi prošle godine je bila meta bizarnog simboličnog napada kada je ispred nje ostavljena svinjska glava uz natpis „Prijatno“. U susednoj provinciji Ontario je 2015. godine zapaljena jedna džamija, dok je 2013. u provinciji Sagene jedna druga poprskana svinjskom krvlju.

U poslednjih deset godina se na četrdesetak odsto udvostručio broj Kanađana koji smatraju da je u zemlji previše imigranata, što je i dalje daleko manji procenat od recimo SAD (49 odsto), Francuske (60 odsto) ili Turske (92 odsto). Kanađani koji se protive imigraciji uglavnom su glasači Konzervativne partije.

No građani su na izborima krajem 2015. smenili vladu konzervativca Stivena Harpera i odlučili se za liberalnog premijera Tridoa. On je neka vrsta antiteze Trampu, poznat prema uzdržanim nastupima i zalaganju za multikulturalnu Kanadu. Posle najnovijeg napada napisao je da se u Kanadi i dalje visoko ceni religijska tolerancija, i da su muslimani među Kanađanima bitan deo identiteta zemlje.

Protivrečno o doseljavanju

Dan pre napada je Trido na Tviteru napisao „Dobrodošli u Kanadu“ i dodao staru fotografiju s kraja 2015, kada je dočekao jednu sirijsku porodicu. Malo inscenacije za kamere, no debela zimska jakna koju je devojčica dobila za kanadsku zimu i prilika za normalan život u jednoj razvijenoj zemlji svakako nisu inscenacija.

Petina stanovnika Kanade nije rođena u toj zemlji. Statističari broje oko 200 različitih etničkih grupa. Privrženost kulturalnoj raznolikosti je čak ukotvljena u ustavu zemlje. To nije samo visok etički standard, već i pragmatično rešenje – Kanada i njena ekonomija zavise od doseljenika. Samo 35 miliona ljudi živi u, posle Rusije, drugoj državi sveta po veličini.

Tako – praktično – razmišlja i većina Kanađana. Prošlog oktobra je institut Angus Rejd preneo rezultate ispitivanja javnog mnjenja prema kojima je 68 odsto ispitanika reklo da je zadovoljno integracijom doseljenika. Međutim, pomalo zbunjujuće, isti procenat ljudi očekuje od imigranata više „prilagođavanja“. Čak 79 odsto njih smatra da politika doseljavanja treba pre svega da služi ekonomiji i kanadskom tržištu rada, a ne spašavanju ljudi iz ratom zahvaćenih područja.

Tu političke poene miriše konzervativna poslanica Keli Lič, bivša ministarka koja ima velike šanse da u maju postane šefica svoje partije. Pomalo u stilu Donalda Trampa ona je prošle godine rekla: „Elite se ponašaju kao da doseljavanje nije važna tema.“ Zahteva bezbednosnu proveru za sve doseljenike. Analitičari veruju da će joj to biti glavni adut na sledećim izborima. „U Kanadi bi moglo da dođe do populističkih iznenađenja“, smatra Frank Grejvs sa Instituta za istraživanje javnog mnjenja EKOS: „Snage koje pokreću Bregzit i Trampa, deluju i u Kanadi, samo što su tamo – nešto prigušenije.“

DW.COM