„Ubistvo u Titovo ime“ | Mozaik | DW | 30.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

„Ubistvo u Titovo ime“

Povodom početka suđenja Josipu Perkoviću i Zdravku Mustaču u Minhenu, u Nemačkoj se prikazuje dokumentarni film o seriji ubistava za koje je odgovorna tajna služba bivše SFR Jugoslavije – Udba.

Šoljica čaja ostala je na stolu. Netaknuta. Đuro Zagajski je te večeri, u proleće 1983. godine, iznenada napustio stan u Minhenu i krenuo u nepoznatom smeru. Sledećeg jutra prolaznici su u predgrađu bavarske metropole otkrili leš 43-godišnjeg hrvatskog emigranta.

Robert Zagajski nikada neće zaboraviti trenutke kada je poslednji put video svog oca. Živog. „Ubica nije bilo. Oni su se izgubili. Nije bilo nikoga ko je naredio ubistvo, zvanično se za to niko nije mogao okriviti. I policija je na kraju bila nemoćna“. Za Roberta Zagajskog nema sumnje, on kaže da zna ko mu je ubio oca – Udba.

Mord in Titos Namen – Geheime Killerkommandos in Deutschland

Robert Zagajski

„Nije ubijen niko nedužan“

Đuro Zagajski samo je jedna od žrtava „sigurno najduže nerazjašnjene serije ubistava u nemačkoj posleratnoj istoriji“. Tako je Prvi program nemačke javne televizije (Das Erste/ARD) najavio emitovanje 45-minutnog dokumentarnog filma „Ubistvo u Titovo ime (Mord in Titos Namen) u kome autori Filip Gril i Frank Hofman pokušavaju da objasne pozadinu egzekucija desetine hrvatskih emigranata u Zapadnoj Nemačkoj. Film je nastao u koprodukciji bavarskog javnog servisa (BR) i Dojče velea.

Potraga Roberta Zagajskog za ubicama njegovog oca i istinom je crvena nit koja se provlači kroz dokumentarac. Zagajski tokom filma otkriva ko je sve špijunirao njegovog oca u Nemačkoj. Jednog od tih agenata Udbe susreće lično u bavarskom Firtu. Dokumenta otkrivaju da je taj čovek bio dvostruki agent. Radio je i za jugoslovensku tajnu službu, ali je informacijama snabdevao i Nemce. „Nije ubijen niko nedužan“, tvrdi on.

Pogledajte video 03:50
Trenutno na programu
03:50 min

Eksluzivno: intervju Krunoslav Prates

„Ubistvo u Titovo ime“ plod je jednogodišnjeg istraživanja o temi o kojoj većina Nemaca ne zna mnogo. Autori filma povodom početka minhenskog suđenja Josipu Perkoviću i Zdravku Mustaču žele da široj publici približe razmere zločina koji su se događali u njihovom komšiluku.

Film postavlja mnogo pitanja. Na većinu njih odgovori nisu ponuđeni, jer nisu ni mogli da budu. Ali to autorima ionako nije bio primarni cilj. Oni su želeli da pokrenuti moralnu debatu o počinjenim zločinima.

Bon je znao za likvidacije

Nemačke vlasti su, naime, znale za aktivnosti Udbe na tlu njihove zemlje. Zvanični Bon, tada glavni grad SR Nemačke, vrlo dobro je znao da Udba likvidira hrvatske emigrante i da ubice, nakon izvršene likvidacije, beže u Jugoslaviju. Na sigurno. Zašto nemačke vlasti nisu sprečile ubistva? Zašto nikada nisu pronađeni izvršioci zločina? Zašto ubice nisu uhapšene na nemačkom tlu?

„Jugoslaviju smo mogli da kritikujemo kao autoritarnu državu, baš kao što smo kritikovali Istočnu Nemačku, Poljsku ili sovjetske republike. Ali bili smo uzdržani. Na Jugoslaviju se pazilo, zato što nam je Jugoslavija trebala.“ To su reči bivšeg nemačkog ministra unutrašnjih poslova Gerharda Bauma.

Taj bivši član savezne nemačke vlade po prvi put javno priznaje: u Bonu su već krajem 70-ih godina bili potpuno svesni toga da je jugoslovenska tajna služba počinila brojna ubistva u Nemačkoj. Ali vladao je Hladni rat. Jugoslavija je bila strateški važna, tadašnji nemačke kancelar Vili Brant želeo je da tu zemlju tešnje poveže sa Zapadom.

Mord in Titos Namen – Geheime Killerkommandos in Deutschland

Josip Broz Tito i Vili Brant (desno), snimak iz 1970. godine

„Muško prijateljstvo“ Branta i Tita

Dok je Brant negovao „muško prijateljstvo“ sa Josipom Brozom Titom, dok su uživali u cigarama i piću, jugoslovenski agenti progonili su hrvatske emigrante. One za koje su smatrali da su opasni, za koje su tvrdili da su radikalni, koji su hteli da „sruše Jugoslaviju“. One koje su nazivali „teroristima“.

Ljude poput Đure Zagajskog. Ili Stjepana Đurekovića. Taj drugi, bivši direktor INA, ubijen je takođe 1983. godine, i to u Volfratshauzenu, u blizini Michena. Danas, 31 godinu kasnije, nemačko pravosuđe još uvek traži odgovore: ko je ubio Đurekovića? Ko je organizovao ubistvo?

Da li je to možda bio Josip Perković? On bi 17. oktobra trebalo da sedne na optuženičku klupu jednog minhenskog suda. Društvo bi trebalo da mu pravi Zdravko Mustač. Ta dva visokorangirana obaveštajca su ljudi koji su bili na samom vrhu Udbe. Optužnica ih tereti za organizaciju Đurekovićevog ubistva, odnosno za pružanje pomoći.

Perković poriče vezu sa ubistvima

„S ubistvima nisam imao nikakve veze. Već sam ranije rekao da apsolutno nemam nikakve veze sa ubistvom Đurekovića i sa bilo kojom drugom smrću“, tvrdi u dokumentarcu Perković.

Ali nemački istražitelji mu ne veruju. Savezno državno tužilaštvo još uvek istražuje 13 atentata na hrvatske emigrante. Većina osumnjičenih i dalje je na slobodi. Oni žive u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji.

Termini emitovanje filma:
Das Erste: sreda, 1. oktobar 2014, 00:20
časova
BR: sreda, 15. oktobar, 21 čas (Kontrovers extra)
D
ojče vele: četvrtak, 16. oktobar (vreme emitovanje u zavisnosti od regiona)

DW.COM

Audio i video

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.