Ubici sloboda, i to uz odštetu!?

Sudije u Strazburu smatraju da je zatvorenik o kojem se radi nepravedno zadržavan u zatvoru, i da Nemačka država mora da mu isplati odštetu za pretrpljenu duševnu bol. Osuđenik koji je tužio Nemačku nalazi se 18 godina na odsluženju kazne u jednom zatvoru u nemačkoj saveznoj pokrajini Hesen. Njegov advokat zatražio je da se on pod hitno pusti na slobodu.

Za tog osuđenika, čije se ime drži u tajnosti, to je pobeda nad nemačkim pravosuđem. Da su se stvari odvijale po volji nemačkih sudija taj kriminalac bi do kraja života bio u zatvoru.

I posle zatvora – zatvor

Radi se o jednom 52-godišnjaku koji je zbog višestrukog pokušaja ubistva i oružanih pljački u više navrata osuđivan na zatvorsku kaznu. Poslednji put bio je osuđen 1986, a kada je ta petogodišnja kazna zatvora istekla, on je, zbog opasnosti po okolinu, zadržan u zatvoru još narednih deset godina. To je bilo moguće na osnovu tzv. „Propisa o lišavanju slobode iz bezbednosnih razloga“.

U to vreme, takva, dodatna mera, mogla je da traje najviše deset godina. Ali dok je on bio pod tim tretmanom, došlo je do promene zakona i neki kriminalac teškog kalibra je na neograničeno vreme mogao da bude lišen slobode. Nemačka država je tako tog opasnog nasilnika odlučila da na „neodređeno vreme“ zadrži pod svojim okriljem, što u pravilu znači doživotno.

Nedovoljan psihološki tretman zatvorenika

Upravo u tom grmu, u toj retroaktivnoj primeni zakona, i leži zec. Sudije u Strazburu zameraju nemačkom pravosuđu što su naknadno doneseni zakon, primenili na kriminalca kojem se već sudilo po ranijim zakonima. Ta presuda dijametralno je suprotna stavu nemačkog Ustavnog suda. On je pre četiri godine odbacio tužbu tog kriminalca i proglasio pravosnažnom odluku o tome da se zakon o produženju lišavanja slobode iz bezbednosnih razloga na neograničeno vrijeme može naknadno primenjivati.

Sudije Ustavnog suda u Karlsrueu pozvale su se pri tome na obimnu dokumentaciju i stručne ekspertize. U njima se potvrđuje da je podnosilac tužbe izrazito opasan kriminalac i da ga zatvor i dosadašnje izdržavanje kazne nije promenilo.

Čije je pravo jače?

Evropski sud za ljudska prava pak smatra da nemačko pravosuđe nije dovoljno obrazložilo zbog čega taj kriminalac predstavlja pretnju. Presuda Strazubura deluje kao opšta kritika nemačkog načela lišavanja slobode na neograničeno vrijeme. To što, po mišljenju nemačkih sudija služi preventivnoj zaštiti društva, njihove evropske kolege ocenjuju najstrožom merom i smatraju nedostatkom to što u Nemačkoj ne postoji adekvatan psihološki tretman za takvu vrstu zatvorenika.

Pa ipak, odlučujuće je pitanje kako će se nemačko pravosuđe odnositi prema toj odluci. U roku od tri meseca, Nemačka može pred najvišom instancom Suda u Strazburu da pokrene postupak revizije. Plaćanje odštete za teškog kriminalca bio bi za nemačku državu opasan i neugodan presedan. Posebno kada se uzme u obzir to da postoji još oko 70 sličnih slučajeva i da se radi o pitanju: može li evropsko pravosuđe da zameni domaće, a ako da, u kojoj meri?

Autori: Martin Durm / Jasmina Roze

Odgovorni urednik: Zoran Arbutina