U toku referendum o nezavisnosti Venecije

Veneto je jedna od najvećih i najbogatijih italijanskih provincija. Ima nešto više od pet miliona stanovnika. Pre Napoleonovog ulaska u Veneciju 1797, taj grad-država je već 1.100 godina bio nezavisan. To je jedan od istorijskih razloga pokreta za nezavisnost iza koga stoje desničarska stranka Lega nord (Liga sever) i Lige veneto. No, najvažniji motivi inicijatora referenduma su ekonomske prirode. Stanovnici Venecije plaćaju godišnje porez od 70 milijardi evra; samo 50 milijardi se investira u razvoj njihovog regiona, dok 20 milijardi ubire Rim. Mnogi lokalni političari i veliki broj građana Venecije to smatra nepravednim. Oni smatraju da u jeku ekonomske krize Rim ekonomski ruinira njihovu provinciju i direktno koči njen prosperitet.

Rezultati anketa – povoljni za organizatore

Organizatore referenduma su inspirisali primeri Škotske, koja u septembru namerava da održi referendum o otcepljenju od Velike Britanije, kao i Katalonije, gde polovina građana želi da napusti Španiju. Glavno referendumsko pitanje glasi: „Da li želite da venecijanska regija postane nezavisna i suverena republika?“ Osim toga, od glasača se traži da odgovore i na pitanja da li bi - u slučaju sticanja nezavisnosti – želeli da Veneto bude članica EU, NATO i evrozone. Izgledi da većina od 3,8 miliona građana sa pravom glasa potvrdno odgovori na pitanje o nezavisnosti su prilično veliki. U anketi koju je dnevnik Korijere dela sera sproveo u septembru 2012. godine, čak 80 odsto Venecijanaca je saopštilo da je za odvajanje od Italije. Prema aktivistima pokreta za nezavisnost, u ovom trenutku je najmanje 68 odsto građana za tu opciju.

Politička poruka koja se ne sme ignorisati

Ukoliko ishod referenduma bude pozitivan, pristalice Republike Veneto bi – kako su najavile – trebalo da odmah jednostrano proglase nezavisnost a Venecija će prestati da plaća porez Rimu. Independisti žele da tada počnu pregovore sa Rimom od daljem razvoju situacije i tvrde da žele da održe dobre odnose sa italijanskom državom. Neki ekonomski stručnjaci čak smatraju da bi to imalo i pozitivne efekte: ukoliko bi došlo do secesije, Venecija bi oslobodila Italiju dela međunarodnog duga od 300 milijardi evra. Prema podacima organizatora referenduma, već u nedelju je glasalo 430.000 ljudi, što je oko 12 odsto svih birača Venecije. Glasačka mesta su otvorena tokom pet dana.

Vrlo nepovoljno za EU

Zvanični Rim ne priznaje ovaj referendum, a italijanski (kao i evropski) mediji ga najvećim delom potpuno ignorišu. Međutim, i među protivnicima referenduma ima onih koji upozoravaju da je njegovo održavanje važna politička poruka sa kojom će vlada u Rimu, pre ili kasnije, morati da se suoči. Isto važi i za Brisel, koji takođe nerado gleda na održavanje ovog referenduma upravo u vreme predizborne kampanje EU. Organizacija 28 država je i najveći deo političkih razgovora sa Rusijom oko Krima u toj osetljivoj fazi prepustila – inače marginalizovanom - Savetu Evrope. Svaka podrška secesionističkim težnjama bilo kog evropskog regiona je u direktnoj suprotnosti sa programom stvaranja Sjedinjenih Evropskih Država.

Autor: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković