U susret samitu u Berlinu | Politika | DW | 19.04.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Srbija

U susret samitu u Berlinu

Odlazak srpske delegacije u Berlin 29. aprila praćen je čitavim nizom izjava srpskih zvaničnika o Kosovu i rešavanju kosovskog problema.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić svakodnevno daje poneku izjavu o Kosovu, u kojima je kako vreme odmiče sve manje optimizma. Predsednik Srbije tako tvrdi kako ima utisak „da su svi u regionu, Evropi i svetu sahranili bilo kakvu šansu za bilo kakav sporazum".

Srbija je po njegovim rečima učinila sve da dođe do nekakvog kompromisa, i ta izjava je praktično pojašnjenje svega onoga što je Aleksandar Vučić izrekao pred svojim stranačkim kolegama na Glavnom odboru Srpske napredne stranke (SNS).

Predsednik SNS je i tu priliku iskoristio da istakne „kako će se od Beograda „tražiti da priznamo Kosovo a da ne dobijemo ništa", i kako u Berlinu očekuje „početak zahteva za novi format, gde bi cilj trebalo da bude puna nezavisnost, a da Srbija ne dobije ništa".

Beogradski mediji već danima naglašavaju kako će regionalna konferencija u Berlinu biti mesto na kojem će Srbija dobiti nekakve ultimatume i planove na koje će morati da pristane. Potpuno drugačiji stav iznosi predsednik Kosova Hašim Tači, koji kaže da u Berlinu neće biti nikakvog plana za sporazum Beograda i Prištine, i da skup nema nikakvu tajnu agendu.

Schweiz Weltwirtschaftsforum in Davos | Angela Merkel und Aleksandar Vucic (picture-alliance/AP/M. Schreiber)

Merkel i Vučić u Minehnu, 23.01.2019

Prenosi se i pisanje zapadnih medija, koji navode da će se u Berlinu zapravo „sahraniti" ideja o promeni granica po etničkom principu, i da će Nemačka predložiti specijalan status za sever Kosova. Beograd u svakom slučaju očekuje da dobije „nešto", a ta ideja je usko povezana sa nekim teritorijalnim očekivanjima. Insistiranje da se dobije „nešto" je već duže vreme i okosnica izjava srpskih vlasti. Sa druge strane je sve glasnije protivljenje pojedinih  zapadnih zemalja ideji korekcije granica, i uspeh berlinske konferencije će očito zavisiti od procene učesnika, pre svega Srbije, da li su dobili „nešto" ili „ništa". 

Kosovo je evropski problem?

„Mislim da je cilj berlinske konferencije da se održi čitava ideja razgovora Beograda i Prištine, koji su sada potpuno prekinuti", ocenjuje za DW Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove. „Problem Kosova zbog evropskih izbora takođe neće biti u fokusu Evropske unije (EU) bar do jeseni", dodaje Beširi, i ističe da „možemo očekivati da će Francuska snažno podržati nemačko protivljenje razgraničenju ili korekciji granica. To može biti i jedna vrlo snažna poruka da će se problem Kosova rešavati u Evropi, jer je to njeno dvorište, a ne u Vašingtonu".  

Politički analitičar iz Beograda Dragomir Anđelković smatra da će se, osim opštih mesta o sporoj ali dostižnoj evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, u Berlinu promovisati i unutrašnja politika EU:

„U tom smislu će Merkelova i Makron poslati poruku da imaju inicijativu, i da bez obzira na kritike oni drže stvari pod kontrolom na Kosovu, i da tu spornu oblast ne prepuštaju ni Americi ni Rusiji", kaže Anđelković.

Suština priče o specijalnom statusu za sever Kosova je pokušaj da se pronađe neko prelazno rešenje, koje bi omogućilo Kosovu da napreduje ka međunarodnim organizacijama, potencijalno možda i ka članstvu u Ujedinjenim nacijama, ističe Naim Leo Beširi.

„Srbija bi sa druge strane možda dobila neke ekonomske povlastice, ili ubrzan napredak ka EU. Francuska trenutno nema previše entuzijazma za taj ubrzani put, i tu bi možda moglo doći do nekog dogovora Nemačke i Francuske", kaže Beširi.

EU članstvo- slaba nagrada

To „nešto" što bi Srbija trebao da dobije zauzvrat, ili nekakva nagrada, bar za sada deluje nedovoljno. Srbija očito kao nešto tumači samo neke teritorijalne ustupke, i evropske integracije se u tom pogledu ne vide kao neka posebna nagrada. Naim Leo Beširi navodi tako rezultate istraživanja Instituta za evropske poslove iz marta ove godine:

„Na pitanje da li ste za priznanje Kosova ukoliko bi to značilo brže učlanjenje Srbije u EU čak 78 posto ispitanika se tome protivi. To znači da za građane Srbije to nije baš dovoljno ubedljiva nagrada", napominje Beširi.

Percepcija jednog dela srpske političke javnosti i stav EU je da su evropske integracije neka velika i privlačna nagrada, dodaje Dragomir Anđelković:

„Kao evroskeptik ne mislim da je nastavak kursa evropskih integracija neka nagrada, jer ne mislim da ovakva Evropska unija ima neku perspektivu. Ali, iz njihovog ugla nastavak evrointegracija je dovoljna nagrada", primećuje Anđelković.

Beograd se ne predaje

Kako bi stvari krenule napred u bilo kom smislu potreban je nastavak dijaloga Beograda i Prištine. Taj proces pre svega koče carinske takse Prištine, koje su i dalje na snazi, a srpski državni vrh najavljuje i neke nove poteze tim povodom. Aleksandar Vučić kaže da će nakon 6. maja uslediti odgovor Beograda ukoliko takse ne budu ukinute. Predsednik Srbije je tome dodao kako se na Srbiju vrši pritisak da se dijalog nastavi i bez ukidanja prištinskih taksi.

SEAE Mogherini - Vucic - Thaci -Treffen in Brüssel (picture-alliance/AA/EU POOL)

Vučić, Mogeeni, Tači, u Briselu 18.07.2018.

Kosovo okončava političke karijere

Specijalni status severa Kosova, koji dobija na aktuelnosti, za Dragomira Anđelkovića je nejasan potez, jer svaki specijalni status podrazumeva kosovsku nezavisnost.

„Srbija sigurno neće prihvatiti kosovsku nezavisnost, osim ako bi se radikalno pristupilo nečemu što je težak kompromis- a to bi opet podrazumevalo ozbiljnu podelu Kosova, koja sigurno ne bi obuhvatala samo sever. U krajnoj liniji, specijalni status severa bio bi manje od Zajednice srpskih opština (ZSO). Ona je podrazumevala širu autonomiju i za Srbe južno od Ibra", skreće pažnju Anđelković.

Naim Leo Beširi takođe ocenjuje da je teško očekivati da će Srbija ikada priznati nezavisnost Kosova, bez da nešto ne dobije:

„Sada je pitanje koliko će političke elite imati snage da trajno reše ovaj problem. Svi su pokazatelji da i Beograd i Priština žele da odugovlače ovaj proces. Što se tiče srpskih vlasti, mislim da to ne žele da reše, jer bi to potencijalno značilo kraj njihove političke karijere. Podsećam da je svaki lider od uvođenja višestranačja nestao sa političke scene kada se na ovaj ili onaj način bavio pitanjem Kosova", kaže Beširi.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM