U sred Vašingtona umiru bebe siromašnih

Autobuska stanica Anakostija u najsiromašnijoj četvrti američkog glavnog grada Vašingtona. Tu je parkiran autobus koji to zapravo i nije. Jer, tek kada su uđe unutra, vidi se da je to pedijatrijska ambulanta. Majke koje žive u okolnim neboderima sa svojom bolesnom decom za čas su kod lekara.

„Došla sam sa kćerkom jer kašlje već dva meseca“, kaže 22-godišnja izuzetno mršava mlada žena. Dok govori, vidi se da ima još samo nekoliko zuba. Petomesečna Džulia je njeno najmlađe dete. Osim nje ima još trogodišnje i petogodišnje dete. Majka je postala sa samo 17 godina. Svako dete začela je s drugim muškarcem. Školu koju je prekinula, sada ponovno pohađa.

Većinom Afroamerikanci

U Anakostiji ova priča nije nimalo neobična. Naprotiv, 90 posto stanovnika, uglavnom Afroamerikanaca, ovde žive u siromaštvu, bez završene škole. Svaki drugi je nezaposlen. U ovom zaboravljenom delu najbogatije nacije na svetu je čak i procenat obolelih od AIDS-a viši nego na nekim delovima afričkog kontinenta. Tri dosto onih koje ovde žive nose u sebi smrtonosan virus koji je ujedno i glavni uzrok smrti kod žena crne boje kože, između 25 i 34 godina. Lekarske usluge su skupe i spadaju u luksuz koje ovde skoro niko sebi ne može da priušti. I nasilje je ovde, pored sive i prljave reke Anakostije, deo svakodnevice. Iako je broj žrtava vatrenog oružja poslednjih godina sa oko 500 godišnje pao na 90, ova brojka je još uvek više nego alarmantna.

„Baš zbog toga smo pokrenuli ovaj projekt, još pre 20 godina. U Vašingtonu sve više rastu razlike između siromašnih i bogatih. Cilj je da omogućimo pristup medicinskoj pomoći onima koji to sebi ne bi mogli da priušte“, kaže pedijatar i osnivač programa, Metju Levi, inače profesor na univerzitetskoj klinici Džordžtaun. Beli autobus na kojem piše „Ulaz slobodan“, spada u program ove klinike koji se finansira iz privatnih donacija.

Autobus se brzo napuni, svaki put kad se parkira u Anakostiji. Malim pacijentima je često potrebna najobičnija vakcina, a i roditelji često koriste priliku za besplatni zdravstveni pregled.

Deca boluju i od AIDS-a, astme, strahova i depresije

Poseban problem jei i veliki broj smrtnih slučajeva kod novorođenčadi i male dece. „I ovde razlog leži u siromaštvu. U nekim delovima Vašingtona je postotak smrtnosti dece uporediv s onim u zemljama u razvoju“, navodi profesor Levi. U toku je, doduše, reforma zdravstvenog sistema, koja bi trebalo da obezbedi zdravstveno osiguranje za sve, ali se promene odvijaju vrlo sporo i teško.

Dok reforma ne stupi na snagu, u SAD se svakodnevno odvijaju drame i tragedije. Naime, prema rezultatima istraživanja organizacije za zaštitu prava deteta, Save the Children, ni u jednoj drugoj industrijskoj zemlji ne umire toliko novorođenčadi kao u Sjedinjenim Američkim Državama. Njih oko 11.300 godišnje ne uspe da doživi drugi dan – a to je 50 odsto više nego u drugim industrijskim zemljama.

„Razlog tome su razne bolesti, loša medicinska nega i zaštita, ali i slabo obrazovanje. To znači da se borimo protiv svega toga, uključujući i neznanje majki i očeva“, kaže profesor Levi. Osim toga, deca boluju vrlo često i od AIDS-a, dijabetesa i astme, ali i psihičkih poremećaja i oboljenja kao što su depresija, ADHS i strahovi. Ove poslednje lekari mobilne ambulante vrlo često upućuju dalje, socijalnim ustanovama.

Siromaštvo kao uzrok bolesti naučno dokazano

Lekar preventivne medicine, Sanđaj Basu sa univerziteta Stenford kao i ekonomski stručnjak Dejvid Stakler sa univerziteta Oksford, vršili su mnogobrojna istraživanja koja su pokazala da je siromaštvo zaista uzrok bolesti. Oni smatraju da je rešenje vog problema zadatak poltike. „Osim toga, u SAD se pojavom recesije povećao i broj samoubistava. Druge zemlje kao što je recimo Švedska su pravovremeno prepoznale ovaj problem i uvele jednu ciljanu socijalnu politiku“, kaže Basu.

Isto tako, zbog krize, pojavile su se i nove, do sada nepoznate bolesti. Na primer, mnogi koji su morali da napuste svoje kuće jer više nisu mogli da otplaćuju kredite, žive u napuštenim zgradama u kojima se zaraze raznim virusima. Najsmrtonosniji je bio virus Zapadnog Nila, koji prenose komarci. „To su sve razlozi zbog kojim je siromašnim porodicama potrebna našu pomoć i duševna podrška. Socijalna mreža u SAD još uvek ima mnogo rupa. Uvođenje zdravstvenog osiguranja za sve, umnogome bi moglo da poboljšao situaciju“, kaže Levi. Međutim, dok refroma ne stupi na snagu, on i njegova ekipa „Ulaz slobodan“, imaće još mnogo posla.

Autori: Antje Pasenhajm / Željka Telišman

Odg. urednica: Dijana Roščić