U Srbiji je hrana skuplja nego u Nemačkoj? | Politika | DW | 29.01.2011
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Politika

U Srbiji je hrana skuplja nego u Nemačkoj?

Sa poskupljenjem namirnica ne suočavaju se samo građani Srbije. I u Nemačkoj su nove, veće cene mnogih proizvoda opteretile potrošačku korpu građana. Koliko je hrana skupa u Nemačkoj, a koliko u Srbiji?

Za potrošačku korpu je u Srbiji potrebno izdvojiti više novca

Za potrošačku korpu je u Srbiji potrebno izdvojiti više novca

Za pokriće prosečne potrošačke korpe, koja je u novembru prošle godine u proseku iznosila 39.454 dinara, bilo je potrebno 1,15 prosečnih zarada. Zbog porasta cena većine osnovnih namirnica, građani su primorani da svoje potrebe svedu na minimum. Za potrošačku korpu koja obuhvata 12 namirnica, potrebno je izdvojiti od 1.784 do 2.176 dinara.

Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata u Srbiji u decembru prošle godine iznosila je nešto više od 39.500 dinara, odnosno oko 375 evra. Većini to nije dovoljno da pokrije prosečnu potrošačku korpu, jer je Nova 2011. sa sobom donela poskupljenje velikog broja namirnica.

Zvaničnici Vlade priznaju da će ova godina biti teška, dok građanima to priznanje i nije potrebno, jer sve im je jasno čim krenu u kupovinu. Kako mnogi kažu, ono što zarade daju za hranu, pored čega najčešće moraju i da se zadužuju: "Stvarno čovek mora da ima skromne zahteve, kako bi sebi omogućio ono najosnovnije. Uvek neko u porodici mora da se odrekne nečega, da bi ostali u porodici imali. A potrošačku korpu planiramo tako što odbacujemo ono bez čega možemo, a zna se šta je najpotrebnije, to je hrana. Na to i najviše trošimo“, kaže jedna 40-godišnja pravnica iz Beograda.

Cene u Srbiji (u dinarima) - Januar 2011.

Cene u Srbiji (u dinarima) - Januar 2011.

Nezaposlenima je ipak najteže

Za nezaposlene građane u Srbiji potrošačka korpa gotovo i da ne postoji. „Teško da mogu da obezbedim sve namirnice, zavisim od majčine penzije, pošto sam nezaposlen. Da nam dodatno moja mlađa sestra ne pomaže, gladovali bismo. Dok pokrijemo sve račune, jedva ostane za hleb i mleko.“, kaže 35-godišnji Beograđanin.

Pored hrane, veliki izdatak je i kućna hemija, koju poskupljenje takođe nije zaobišlo. Pa tako, recimo, za 6 kg praška za veš treba izdvojiti 810 dinara, ili čak za 3 kg istog 649 dinara. Prema rečima ministra trgovine Slobodana Milosavljevića, poskupljenja, naročito hrane, jednim delom su posledica usklađivanja akcizne politike.

„Drugim delom je i posledica činjenice da se i u regionu, u Evropi, pa i globalno, dogodio jedan bum cena hrane. Nije bilo realno očekivati da se dva i po puta povećanje cene pšenice, kao osnovne obračunske kategorije u Srbiji, ne odrazi i na rast cena praktično svih proizvoda na poljoprivredno prehrambenom tržištu.“

Lebensmittel Preise in Deutschland Flash-Galerie

Novi, evropski standardi

U Ministarstvu trgovine najavljuju nov način praćenja standarda građana, koji će biti potpuno usklađen sa statistikom EU. Novom potrošačkom korpom, koja će od sledećeg meseca biti predstavljena javnosti, kako je naglasio srpski ministar trgovine, moći će bolje, potpunije i kvalitetnije da se prati stanje kupovne moći i životnog standarda u Srbiji, koji je i dalje, kako kaže, na vrlo niskom nivou.

„Veliku posledicu trpimo po svakodnevni život zbog niskih primanja i zbog objektivne discipline, za koju smo se, kao država, odlučili u prethodne dve godine ekonomske krize. Verujem da će to odricanje konačno doneti u drugom polugođu ove godine i izvestan boljitak, u smislu kupovne moći i životnog standarda građana u Srbiji.“

U nastavku: Uporedimo cene u Nemačkoj i Srbiji...

Talas poskupljenja životnih namirnica nije zaobišao Nemačku, koja ipak ostaje među najjeftinijim zemljama u Zapadnoj Evropi. U Nemačkoj se inače troši samo oko devet odsto zarade na hranu.

Na kraju 2010. godine građani u proseku 1,6 odsto skuplje plaćaju osnovne životne namirnice. U takozvanoj “potrošačkoj korpi“ samo u decembru za hranu je trebalo da se izdvoji 3,6 procenata više nego na kraju 2009. To je najveći porast cena hrane u poslednje dve godine u Nemačkoj.

Međutim, ova zemlja za potrošače i dalje predstavlja „Meku za prehranjivanje“. Cene velikog broja artikala u maloprodaji su najniže u zapadnoj Evropi. Nemačka je već dugo pri dnu liste zemalja članica Evropske unije prema porastu cena životnih namirnica.

Cene u Nemačkoj (u evrima) - Januar 2011.

Cene u Nemačkoj (u evrima) - Januar 2011.

Takođe, iako su cene hrane porasle 1,6 odsto za godinu dana, i prosečna zarada je, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, skočila za 1,3 odsto.

Ulje najviše poskupelo

Tim Berman iz Saveznog zavoda za statistiku za Dojče vele naglašava da postoje znatne razlike među namirnicama: „Ako se pogleda 2010. godina, upada u oči poskupljenje ulja, voća i povrća. Voće je poskupelo za pet odsto, povrće šest odsto, a ulje je čak devet procenata skuplje. S druge strane, na primer, cene hleba, mesa i mlečnih proizvoda su maltene stabilne. Tako imamo velike razlike u promeni cena kod različitih proizvoda“, kaže za Dojče vele Tim Berman iz Saveznog zavoda za statistiku.

Kilogram jabuka ne može da se nađe ispod jednog evra. Pomorandže su malo skuplje. Kilogram krompira se kreće od pola do jednog evra. Među skupljim artiklima je hleb koji u pekarama košta više od evro i po za veknu. Suncokretovo ulje može da se nađe za oko 1,3 evra, a pakovanje od 10 jaja za 1,4 evra.

Od sredstava za higijenu, sapun je dostupan već za 30 centi, a pet kilograma praška za veš košta od 6 do 10 evra.

„Verujem da su cene prehrambenih proizvoda porasle, ali u poređenju sa ostalim proizvodima su i dalje povoljne. Procentualno, rekao bih da izdvajam oko 10 odsto za prehrambene proizvode. Uglavnom idem u supermarkete, ali kada mi je hitno onda idem u diskonte“, kaže jedan knjigovođa iz Bona (41).

Među najjeftinijim namirnicama je svakako mleko. Za litar dugotrajnog mleka sa tri odsto masti treba da se izdvoji oko 60 centi. I piletina je povoljna. I u najskupljoj prodavnici sa robom odličnog kvaliteta kilogram pilećeg mesa ne prelazi 2,5 evra. Za sladokusce je raj. „Milka“ od 100 grama košta 80 centi i ona je među najskupljim čokoladama.

„Do sada su cene bile u redu. Voće je baš skupo. Morala sam da počnem da štedim i na mesu. Ne kupujem više toliko svežeg mesa, jer je za mene kao studenta takođe prilično skupo. Troškovi na hranu variraju od 20 do 35 odsto“, objasnila je studentkinja iz Dortmunda.

Uporedna tabela, cene u Srbiji i Nemačkoj (u dinarima) 1€ = 103,00 din.

Uporedna tabela, cene u Srbiji i Nemačkoj (u dinarima) 1€ = 103,00 din.

Vrednost „potrošačke korpe“ konstantna

Tim Berman naglašava da je Nemačka značajno napredovala u povećanju standarda građana i da ima snage da ga zadrži na visokom nivou:: “U poređenju sa drugim zemljama u svetu, u Nemačkoj se ne troši mnogo na hranu - samo devet odsto. Ta potrošnja je i dalje na rekordno niskom nivou. Na primer, pre 30 godina trošilo se oko 19 odsto prihoda na hranu, a 1950. čak 46 odsto.”

I u „potrošačkoj korpi“ u Nemačkoj hrana ne zauzima najveću stavku: „Pored hrane postoji mnogo proizvoda koji se uključuju u potrošačku korpu. Tu je čak 700 proizvoda i usluga, među njima i odeća, cipele, knjige, gorivo itd… Najskuplje u potrošačkoj korpi je održavanje kuće koje čini oko 30 odsto. Pored hrane tu su još transport, rekreacija, kultura i druge stvari od kojih svaka čini više od 10 odsto u potrošačkoj korpi. Poredeći cene u poslednjih pet godina, moglo bi se reći da je vrednost potrošačke korpe konstantna“, rekao je Tim Berman.

Potrošačima u Nemačkoj je u polovini slučaja najbitnija cena hrane pa tek onda kvalitet. Oni važe za vešte i uporne lovce na jeftine proizvode. Takođe su među najvećim optimistima u Evropi, prema brojnim istraživanjima. Izgleda da stvarno nemaju razloga za brigu ni u skorijoj budućnosti.

Autori: Marijana Tmušić (stb), Vladimir Petković (dw)

odg. urednik: Jakov Leon

Stranice 1 | 2 | Tekst u celosti

Reklama