U prvi razred bez znanja nemačkog? | Evropa | DW | 19.08.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

U prvi razred bez znanja nemačkog?

Početak školske godine u Nemačkoj doneo je – ili bolje reći obnovio – raspravu o znanju nemačkog. Da li đaci prvaci iz useljeničkih porodici treba da krenu u školu ako im nemački nije dovoljno dobar?

Prva je nedelja nove školske godine u osnovnoj školi „Kristijan Morgenštern“ u berlinskoj četvrti Špandau. Ispod šarenog natpisa „Dobrodošli prvaci“ sede šestogodišnjakinje i šestogodišnjaci. Neki prate šta priča učiteljica, a neki su više zaokupljeni novim bojicama i olovkama.

Ispred svakog učenika stoji natpis s imenom: Mehmet, Šakira, Amena. Klasičnih nemačkih dečijih imena poput Florijana, Maksa, Anje ili Štefana gotovo i da nema. Osnovnu školu nazvanu po pesniku i prevodiocu Kristijanu Morgenšternu pohađaju učenici iz 42 različite nacije: od Avganistana, preko Sirije, jugoistočne Europe i naravno Turske. Osamdeset odsto prvačića su deca iz useljeničkih porodica, mnogi od njih nemaju ni osnovno znanje nemačkog.

Symbolbild Erster Schultag

Dobrodošli prvaci

Sporno pitanje znanja nemačkog

I to je problem koji je tokom sedmica pre početka školske godine usijao javne rasprave. Sve je krenulo kada se demohrišćanski političar Karsten Lineman u intervjuu za dnevnik „Rajniše post“ založio za stroža pravila prilikom upisa u nemačke škole. „Detetu koje jedva da govori i razume nemački nije mesto u osnovnoj školi. Ta deca moraju da budu podučavana tokom predškolske nastave“, rekao je visokopozicionirani član CDU kancelarke Angele Merkel. Ispitivanje javnog mnjenja na tu temu pokazalo je da se sa Linemanom slaže 50,2 odsto ispitanih. Najviši stepen podrške demohrišćanski političar dobio je od članova desno-populističke Alternative za Nemačku (AfD).

Rasprava je podelila i pedagoge. Dok neki smatraju da je dobro poznavanje nemačkog važno, drugi su mišljenja da decu, bez obzira na stepen znanja nemačkog, treba što pre integrisati u nemački obrazovni sistem.

Karina Jenihe, direktorka osnovne škole „Kristijan Morgenštern“ snažno se zalaže za to da se deca pre polaska u školu bolje pripreme. „Deca su različita. Mnoga koja krenu u školu su do sada bila suočena samo sa svojim maternjim jezikom“, kaže Jeniheova. Neka deca su se s nemačkim suočila u vrtićima. No, s obzirom na hroničan nedostatak mesta u nemačkim obdaništima, teško je očekivati da svako dete s nedostacima u poznavanju nemačkog zaista i dobije mesto.

Karina Jenihe, direktorka berlinske osnovne škole „Kristijan Morgenštern“

Karina Jenihe: Pitanje kako ćemo da se pomerimo unapred je pitanje stava

Učiteljima prvacima u osnovnoj školi „Kristijan Morgenštern“ pomažu i asistenti sa znanjima maternjih jezika učenika: turski, arapski, poljski, bugarski i koji imaju iskustva u učenju nemačkog kao stranog jezika. Deca se podstiču da se služe isključivo nemačkim jezikom.

Kolegijalna pomoć

No u prvom razredu s 80 odsto učenika kojima nemački nije maternji sve ide malo sporije. To postaje jasno već pri najjednostavnijoj vežbi međusobnog upoznavanja. Učitelji se služe rukama kako bi deci objasnili šta se od njih traži. Uglavnom s uspehom. Deca koja više razumeju, pomažu onima koji ne razumeju mnogo. „Ja mogu da ti pomoći ako to želiš“, kaže jedna devojčica dečaku koji sve više i više tone u stolicu.

-pročitajte još: Bajati šarm nemačkog školstva

Početak od nule na nemačkom još je teži ako se radi o polaznicima viših razreda. Mnogi koji su već išli u školu u Nemačkoj se, nakon šest nedelja raspusta kada su u krugu porodice govorili isključivo svoj maternji jezik, vraćaju s velikim rupama u znanju. Zaboravili su i ono malo što su naučili.

Đaci prvaci u Berlinu

Upoznavanje ide teško

Pitanje stava

Ali i komunikacija s roditeljima može da se pretvori u veliki izazov. Na roditeljskim sastancima učitelji i roditelje pokušavaju da privole da pohađaju kurseve nemačkog. Nakon SAD, Nemačka je jedno od najpopularnijih odredišta za migrante.

Direktorka Jenihe je svesna koliki je to izazov. „Ti ljudi će ovde ostati. Pitanje kako ćemo da se pomerimo unapred je pitanje stava“, kaže i dodaje da bi na činjenicu da mnoga deca dolaze u njenu školu bez znanja nemačkog trebalo gledati kao izazov, a ne kao na problem.

Pogledajte video 01:52

Nastavnici u Srbiji među najsiromašnijima u Evropi

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Audio i video