U predizbornoj kampanji ekonomija u drugom planu

Političko nadmudrivanje oko potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i pitanje Kosova, postale su ključne i praktično jedine teme kojima se bave štabovi stranaka. Ekonomski analitičar Tanja Jakobi za Radio Dojče vele kaže kako su te teme nametnute, jer se procenilo da su to pitanja na kojima se birači najviše polarizuju:

„I sada ove stranke koje su demokratske orijentacije pokušavaju da tu tranziciju i sve ono što treba da se uradi vežu isključivo za Evropu, a sa druge strane se pojavilo Kosovo zbog toga što stranke koje zagovaraju tu opciju ustvari nemaju ni stručnog kadra, niti imaju neki ozbiljan plan koji bi mogli da ponude“.

Nova radna mesta u fokusu ekonomskih poruka stranaka

Prosečan birač u Srbiji se okreće radikalnijim političkim opcijama pre svega jer se oseća kao gubitnik tranzicije. Upravo zbog toga je fokus ekonomskih poruka stranaka na novim radnim mestima; svaki predizborni slogan stoga govori o hiljadama novih radnih mesta. Međutim, ono što se praktično krije od birača jeste činjenica da Srbiji predstoji još oštriji talas tranzicije:

„Nas ustvari čeka još jedan veliki talas ostajanja bez posla zbog toga što najveće državne firme, kao što su NIS, kao što je EPS, kao što su železnica, ili Telekom, tek treba da otpuste veliki broj ljudi i u tom trenutku će stopa nezaposlenosti u našem društvu biti otprilike 30 procenata“.

Neizvesni ekonomski resursi

Politički ishod izbora može biti i vladavina radikala, najverovatnije sa Demokratskom strankom Srbije. Ukoliko te dve stranke preuzmu ekonomske resore to neće biti dobra vest za građane Srbije, smatra Tanja Jakobi:

„Znači, taj program s jedne strane podrazumeva stvaranje novih državnih preduzeća, strahoviti broj povlastica za ta državna preduzeća kako bi ona navodno postala konkurentna i krenula da izvoze, s druge strane podrazumeva i velike povlastice za penzionere, koje su apsolutno nerealne, a taj isti radikalski program takođe kaže da će država biti jeftina“.

Ključno pitanje je to što još ima državnih preduzeća koja mogu da se prodaju. Zavisno od odluke građana na izborima, najgora varijanta je da se ta preduzeća prodaju, i na kratki rok ispune neka predizborna obećanja, što bi srpsku ekonomiju odvelo u višegodišnju krizu.