U opraštanju dugova, nema cenkanja!

Jedni računaju da će im vreme ide na ruku, drugi žele da se odluka donese što pre. Još u utorak 3.1. Međunarodni monetarni fond (MMF) izrazio je sumnju u ispravnost dogovora o odustajanju od 50 odsto potraživanja od Grčke i pozvao na još opsežnije reprogramiranje njenih dugova. Portparol grčke vlade Pantelis Kapsis je u isto vreme u Atini izjavio kako će uskoro biti postignut dogovor.

Poverenici i Atina se ne mogu složiti

Na sastanku na vrhu u oktobru, sazvanom kako bi se raspravljalo o krizi, zemlje članice evro-zone odlučile su da će banke i osiguravajuća društva odustati od polovine potraživanja od Grčke i da će svoja stara potraživanja zameniti novim koja će biti manja, što će omogućiti duži rok njihove otplate. To bi se pak trebalo odvati na dobrovoljnoj osnovi, tako da delomični otpis dugova ne prouzrokuje neplanirane isplate osiguranja naplate potraživanja obveznica (credit default swaps, CDS), koja bi u slučaju bankrota Grčke vrlo verojatno pokrenulo lančanu reakciju u evrozoni.

Od tad Grčka i njeni poverenici marljivo pregovaraju. Pregori su na dobrom putu, ali važna pitanja i dalje su otvorena, smatra grčki ekonomista Kostas Satopulos iz Poslovne akademije u Mančesteru. "Tri tačke ostaju i dalje sporne. Visina iznosa potraživanja od kojeg se dobrovoljno odustaje, vreme dospeća i visina kamatne stope", kaže Stefanopulos. Grčka priželjkuje povoljnu kamatnu stopu od četiri odsto, ali međunarodni poverenici žele šest. Naročito zbog to što moraju da pristanu na duže rokove otplata. Sa pozicije ulagača, ove primedbe su razumljive, ali politički pritisak da se uključe i privatni investitori mogao bi postati još veći, što bi kreditore moglo da podstkne da prihvate niže kamate.

Nema prostora za cenkanje

Grčka vlada nije imala drugog izbora nego da prihvati dobijanje novih kredita po britanskim zakonima. Time međunarodni kreditori dobijaju privilegovani položaj u slučaju daljih zaduživanja, jer vlada izričito odustaje od prava da modalitete plaćanja promeni odlukom parlamenta.

Ovaj pristanak je oneraspoložio Atinu. Prema mišljenju nekih stručnjaka i političara, ministar finansija Evangelos Venizelos ne bi pogrešio kad bi na poverenike izvršio pritisak i s obzirom na pregovore koji su u toku, zapretio im da bi Grčka mogla da napusti evro-zonu. Kostas Satopulos na to gleda drugačije: "Koliko god privlačno ova ideja zvučala nekim političarima, pretnje imaju smisla samo u slučaju da Grčka može da dokaže da ima siguran suficit". Onda bi grčka vlada mogla uverljivo da signalizira da ne zavisi od prilika na tržištu. Trenutno to nije slučaj, pa grčka strana ni nema prostora za cenkanje.

Scenario bankrota

Suprotno mišljenje zastupa broker Emanuel Varsos. Kod ukupne zaduženosti od 350 milijadi evra, čak ni dobrovoljno otpisivanje dugova od 50 odsto, više ne pomaže. Delimični otpis dugova neće umiriti one koji upravljaju finansijskim tržištima, smatra ovaj broker. Umesto toga, Grčka se mora odlučiti za težak put i proglasiti nelikvidnost, ali da ne napusti evro-zonu. "Onaj ko je ranije plaćao osiguranje za svoje kredite, sad bi to osiguranje mogao da naplati". Bez isplate CDS-a, Grčka verovatno nema šanse da pozajmi novac na tržištu. Iluzorno je očekivati da će Grčka nakon reprogramiranja dugova biti u stanju, tek tako bez ikakvih problema, da dobije nove kredite.

Ipak, i grčka vlada i Međunarodno udruženje banaka (IIF) smatraju da je dobrovoljno otpisivanje grčkih dugova u narednim sedmicama moguć. Grčki ministar finansija u četvrtak uveče 5.1. optimistično je izjavio da bi pregovori oko toga mogli biti zaključeni već sredinom ovog meseca. A tada u Grčku ponovo dolaze članovi "trojke" - predstavnici Evropske unije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda.

Autor: Janis Papadimitriu, Atina / Snežana Kobešćak
Odg. urednik: Jakov Leon