U Nemačku povremeno na rad „na crno“ | Evropa | DW | 20.11.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Let´s face it!

U Nemačku povremeno na rad „na crno“

Iako hrvatski građani u Nemačkoj mogu da rade legalno, mnogi tamo odlaze da rade "na crno". Protagonista naše priče dva tri puta godišnje to takođe čini i priča kako funkcionše sistem tog zapošaljavanja na crno.

Ljudi u Imotskom i Imotskoj krajini spas od loših životnih uslova tradicionalno traže - u Nemačkoj. Drugačije nije ni danas. Iz tog kraja se poslednjih godina legalno iseljavaju cele porodice, ali brojni su i oni koji samo povremeno "na crno" odlaze u Nemačku.

Među njima je i bivši hrvatski branitelj, policajac koji je pre šest godina otišao u penziju, i od tada dva do tri puta godišnje odlazi na "bauštelu" u Nemačku. Otkrio nam je kako funkcioniše sistem odlaska na rad "na crno" zbog čega je želeo da ostane anoniman. Mi ćemo ga u tekstu zvati Tomislav.

 Supruga mu je više godina nezaposlena, povremeno radi "na crno" u Hrvatskoj, uglavnom sezonski, na obali, u turizmu. Imaju sina srednjoškolca. Iako je još relativno mlad, ima 46 godina, Tomislav se ne može preseliti u Nemačku i tražiti legalan posao jer je u penziji pa ne bi ni smeo da radi punu satnicu - i mogao da zaradi maksimalno 1.000 evra.

"Odlazim u Nemačku dva-tri puta godišnje jer me na to prisiljavaju životni uslovi. Za hrvatske prilike moja penzija od 4.000 kuna nije mala jer srednjoškolski profesori sa punim radnim stažem nemaju toliku penziju. Ali supruga mi je nezaposlena i školujem sina. Režije i razne dažbine dođu me 1.600 kuna mesečno, 2.000 kuna ide na hranu i osnovne kuće potrepštine, a za sve drugo ostane 400 kuna. Od toga dete školovati ne mogu jer na njega mesečno moram, samo za putnu kartu i marendu, dati najmanje 100 evra, bez troškova odeće, obuće, knjiga i svega drugog što mu treba. Kredit, srećom, nemam niti sam podstanar jer živim u očevoj kući", objašnjava Tomislav.

Radije radi za "Švabe" nego za "naše"

U 90 posto slučajeva radi na "baušteli", znači u građevini, a osim adaptacija stanova i kuća, ilegalne radnike angažuju i na poslovima uređenja okoline, održavanja parkova i šuma, predgrađa. Tomislav kaže kako većina insistira na tome da radi za Nemce - jer ih Hrvati varaju i zakidaju.

"Nikad ne idem sam nego idemo u grupama. Pretežno insistiramo da radimo za 'Švabe' jer su uredni, uredno plate satnicu, dobro se odnose prema radnicima i kad za njih radimo, znamo da nam ništa neće nedostajati. Ako radiš kod 'naših' ljudi, u 50 posto slučajeva će ti se dogoditi nešto loše, odnosno, u 50 posto slučajeva nećeš biti plaćen. Taj deo 'naših' ljudi je pokvaren i samo gleda gde će te zakinuti. Zakidaju na satnici, na plaćanju, na svemu na čemu mogu. Ljudi su time razočarani i zgađeni pa zato najradije idu kod 'Švaba' ili kod prijatelja koji rade za nemačke firme", priča nam Tomislav.

Budući da su ilegalni "radni izleti" dobro organizovani, pitamo ga kako taj sistem funkcioše. "Nemačke firme angažuju naše ljude da im dovode radnike na crno. Recimo, nemačka firma ima građevinski projekt koji i trebaju joj radnici kako bi se to u roku završilo, a da oni izbegnu da plate deo davanja državi. Deo radnika uvek radi legalno. Onda angažuju naše ljude da im dovedu broj radnika koji im je potreban. Ti ljudi dođu kod nas i angažuju između 10 i 50 nas - koliko je potrebno. Odemo gore i radimo, postavljamo vodu, struju, kanalizaciju, uređujemo fasade i malterišemo, radimo u zatvorenim prostorima. Gotovo nikad se ne radi na otvorenom. Posao se radi u zatvorenom, dobije se smeštaj i hrana, a satnica se do centa isplaćuje kako je dogovorena. Neretko se dobije i nagrada za obavljeni posao", svedoči Tomislav.

Rad subotom za finansiranje puta

Svi koji tako idu prosečno po turi mogu zaraditi oko 2.000 evra i to kad se odbiju svi troškovi jer u većini slučajeva im je rešen smeštaj, a neretko i hrana. Putne troškove pokrivaju radom subotama.

"Kad smo već gore, nismo došli u provod nego da radimo i zaradimo za svoje porodice, pa koristimo mogućnost da napravimo što više posla i zaradimo. Rad subotom nam je plaćen u duplo, a dešavalo se da subotom zaradim i po 200 evra. Radim tada po 10 sati, ali dve subote meni pokrivaju ceo trošak puta i ako imam ekstra troškova gore za hranu. Ostalih pet dana u nedelji radimo po osam do 10 sati i tako se može mesečno zaraditi od 1.800 do 2.300 evra. Jednom mi se posrećilo pa sam zaradio i 3.000 evra jer je čovek baš korektno plaćao. Pravi majstori zarađuju i od 2.500 do 3.000 evra po turi", naglašava Tomislav i dodaje da sve funkcionše jako jednostavno.

"Nema mesta u Hrvatskoj, a pogotovo ne u Imotskom ili Hercegovini, iz kojih se tradicionalno odlazi na rad u Nemačku, da nemaju čoveka koji ne radi ništa drugo nego dogovara ljude za odlazak na rad gore. Njih plaćaju iz Nemačke, od nas ne uzimaju novac i nama je to dobro. Znači, postoje određeni ljudi koji rade za Nemce, i nabavljaju radnike pretežno u građevinskom sektoru. Iz Hrvatske se vodi od 30 do 50 ljudi. Tri godine sam radio preko čoveka koji je vodio po 50 ljudi iz cele Hrvatske – od Imotskog, preko Like do Slavonije. U startu se sve odmah zna: na čemu se radi, koliko se radi sati i dana radi, koji su rokovi, koliko se zaradi, radi li se noću i slično", otkriva nam Tomislav.

Uhodani kanali

Ljudi koji ih okupljaju za rad u Nemačkoj ih i plaćaju, vode njihovu radnu satnicu i sve drugo što treba, a njih plaćaju nemačke firme. "Recimo, iz Nemačke čovjek javi svom čoveku u Imotskom da mu treba 10 ljudi za neki posao, taj u Imotskom traži ljude koji mogu ići, naravno, priča je u stilu 'imam rođaka kojem treba pomoć da završi kuću i slično'. Plaćaju nas 'na ruke' i isplata je svake sedmice jer vlada veliko nepoverenje. Ako se neko povredi, razboli ili slično, mora se vratiti kući. Godišnje idem dva do tri puta po mesec, mesec ipo dana i prosečno zaradim 2.000 evra po dolasku. U ta dva-tri puta zaradim još jednu svoju godišnju penziju", ističe Tomislav.

Kirche von Wilparting (AP)

Oduševljen Bavarskom

Sve ove godine koje odlazi na povremeni rad u Nemačku, Tomislav boravi i radi na području Bavarske kojom je fasciniran jer, kako kaže, tamo ljudi lepo rade i uredno žive. "U Nemačkoj svi legalni radnici mogu pokriti svoje životne troškove i štedeti, u Hrvatskoj skoro niko, jer su plate tako niske da nisu dovoljne ni za osnovne životne potrebe. Ljudima je u Hrvatskoj danas isplativije primati i onu sirotinjsku socijalnu pomoć nego ići raditi jer mu više ostane od socijalne pomoći nego od plate kad pokrije putne troškove i dnevni obrok.

Znam neke porodice koje su otišle za stalno, dovoljno im je da jedan član radi, a da imaju i stan,kuću, dobre automobile, lep život i još i uštede. A u nas, ne možeš ni raditi, a kamoli što uštedeti. Ko je podstanar ili ima kredit za stan ili kuću, njemu je život katastrofa. Mladi ljudi se kod nas više ni ne žene jer nemaju ni oni sami od čega živeti, a kamoli da bi još i decu podizali", tužno i napuklog glasa govori Tomislav.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM