„U Nemačkoj nije lako biti prijatelj Grka“

„Korumpirani i lenji - takvi su Grci ako se veruje nemačkoj žutoj štampi“, vidljivo uzbuđen priča Dimitrios K. (45) koji već 25 godina živi u Njemačkoj. Strašno ga, kaže, ljute naslovne strane nemačkih novina o „bankrotiranim Grcima“. On je zaposlen u jednoj putničkoj agenciji u kojoj se svakog dana suočava sa predrasudama. Dimitriso priča da turisti veruju da bi na odmoru u Grčkoj mogli da ih opljačkaju razjareni Grci.

„Kada izložimo kataloge s ponudama za Španiju, Francusku i Grčku, niko ne uzme grčki katalog, jer niko više ne razmišlja o odlasku na odmor u tu zemlju“, kaže Dimitrios.

I Ginter Lojsler teško uzdiše kada govori o krizi u Grčkoj. Taj 63-godišnjak angažovan je u Savezu nemačko-grčkih udruženja prijateljstva. U poslednje vreme često mora da se pravda: „Trenutno nije lako biti prijatelj Grka“. On posebno u privatnim razgovorima primećuje da su mnogi ljudi očigledno vrlo loše informisani. „Ima puno neprijateljstva. Ja svojim znanjem mogu doprineti rešavanju nesporazuma“, uveren je Lojsler.

Između kritika i solidarnosti

Kritike u nemačkoj javnosti posebno je izazvao predlog bivšeg grčkog premijera Jorgosa Papandreua da se raspiše referendum na kojem bi građani trebalo da se izjasne o međunarodnom programu finaneijske pomoći. Prema pposlednjim ispitivanjima javnog mnjenja, 82 odsto Nemaca izjasnilo se za izlazak Grčke iz evro-zone ako njeni stanovnici ne prihvate mere štednje koje su uslov za pomoć. S druge strane, u prethodnim anketama, dve trećine ispitanika izrazilo je razumevanje za proteste grčkih građana protiv drastične štednje.

Ta solidarnost vidljiva je i u anketi sprovedenoj na ulicama nemačkih gradova. Jan (24) studira pravo u Berlinu i smatra da se ne bi trebalo toliko prepuštati emocijama usmerenim protiv jedne evropske zemlje. I 23-godišnja Antonija poziva Nemce na povratak ideji evropskog zajedništva. Ona ističe da Evropsku uniju vidi kao veliku porodicu čiji se članovi međusobno pomažu. Studentkinja Antonija kritikuje etiketiranje Grka kao „lenčina koje ne žele da rade“ i kaže: „Verujem da oni proživljavaju drastične mere štednje i da je obični građanin taj koji najviše zbog toga ispašta.“

Luc Zajdel je nešto stroži prema Grcima. Taj 71-godišnji Berlinac veruje da u predrasudama ima i istine: „U južnim zemljama sija sunce. Stanovnici više vremena provode na pauzi nego u kancelarijama, ali to ne važi samo za Grčku, nego i za Španiju i Portugal.“

Pitanje mentaliteta

Volfgang Šulthajz je do 2010. godine bio nemački ambasador u Grčkoj. On se boji da bi ova kriza mogla da ugrozi nemačko-grčke odnose: „Kada su mislili na Grčku, sve do pre tri godine Nemci su imali pred očima ostrva, lepe plaže ili klasične filozofe. Nekada su se divili grčkom ležernom načinu života. Raspoloženje se promenilo kada je izašlo na videlo da su Grci falsifikovali statistike kako bi ispunili kriterijume za ulazak u evro-zonu.“ Bivši nemački ambasador smatra da se od grčkog stanovništva previše toga očekuje u veoma kratkom vremenu: „Problemi kao što su korupcija i preterano veliki državni aparat ne mogu se rešiti od danas do sutra.“

Šulthajz je nemačkoj vladi izneo prijedlog koji bi, smatra, doprineo boljem razumevanju između Grka i Nemaca. On je predložio imenovanje „poverenika za Grčku“. Na toj dužnosti vidi osobu poput bivšeg ministra spoljnih poslova Joške Fišera. „On uživa ugled u Grčkoj i mogao bi Nemcima da objasni kakve probleme imaju Grci. To bi pozitivno promenilo sliku Grčke u Nemačkoj“, objašnjava bivši diplomata. Iz nemačke vlade još nije dobio odgovor na taj predlog.

Autorke: Hejke Mor/ Andrea Jung-Grim
Odgovorni urednik: Ivan Đerković