U kakvoj su vezi gojaznost i promena klime?

Kako? Umesto da se voze, ljudi moraju da izadju iz automobila i šetaju ili voze bicikl, bar pola sata dnevno. Istovremeno treba da jedu manje crvenog mesa. Tako se može spasiti i planeta i zdravlje, tvrde lekari i naučnici koji proučavaju klimatske promene.

Šetnjom do smanjenja CO2 i gojaznosti

Neki američki naučnici su procenili da kada bi svi muškarci u SAD izmedju 10 i 74 godine samo pola sata dnevno hodali umesto da se voze autom, godišnja emisija ugljendioksida u toj zemlji bila bi smanjena za 64 miliona tona.

Za tih pola sata uštedelo bi se 6,5 milijardi litara goriva, a Amerikanci bi skinuli više od 1,5 milijardu kilograma.

"Jednostavne promene, poput šetnje do škole, pozitivno utiču na promenu klime, gojaznost, dijabetes i bezbednost," izjavio je agenciji AP doktor Hauard Frumkin, zvaničnik Centra za kontrolu i prevenciju zaraza SAD.

Kako su najavili predstavnici Zdravstvenog zavoda SAD, ta institucija namerava da, zbog sve većeg uticaja promena klime na ljudsko zdravlje i kvalitet života, poveže rešavanje problema gojaznosti i klimatskih promena.

"To može da predstavlja najveću priliku u ovom veku za poboljšanje kvaliteta zdravlja," kaže profesor medicine Džonatan Pac sa Univerziteta u Vinskonsinu.

Ishrana bogata mesom podstiče promene klime

Naučnici smatraju da je najvažnije da ljudi izadju iz automobila. Više vožnje biciklom ili šetnje vodilo bi ne samo smanjenju gojaznosti i emisiji gasova, već bi uticalo i na smanjenje smoga,

osteoporoze, smrtnih slučajeva u saobraćajnim nesrećama, pa čak i depresije.

Prema nekim procenama, prosečan muškarac bi šetajući pola sata dnevno izgubio 6,5 kilograma godišnje. Emisija ugljendioksida bila bi smanjena za količinu gasa koji proizvede država Novi Meksiko.

Ali nije samo šetnja dovoljna. Promena ishrane i smanjivanje upotrebe crvenog mesa još više bi doprineli u borbi protiv tih problema, smatraju naučnici, jer je potrebno mnogo više energije i zemlje za proizvodnju mesa nego voća, povrća i žitarica.

U prošlogodišnjem izveštaju Organizacije UN za poljoprivredu i hranu navodi se da je mesna industrija odgovorna za 18 odsto emisije štetnih gasova - zbog djubrenja, energije koja se potroši u procesu uzgajanja, metana iz djubriva i izmeta životinja, kao i zbog transporta velikog broja stoke i mesnih proizvoda.