„U Grčkoj nijedan Nemac nije izboden“

„Čega bi zapravo trebalo da se plašimo?“, pita Froso Hatsiliadu dok služi filter kafu kakvu vole Nemci. „Imamo sunce, more i dobru hranu. I možemo da preživimo.“ Sa balkona njenog malog pansiona vidi se more. Živi u idiličnom primorskom gradu na severu Grčke i skoro da ne oseća krizu. „Ljudi koji rade u turističkoj branši u Grčkoj i dobro upravljaju svojim novcem zapravo ne osećaju nikakvu krizu“, kaže 50-godišnja žena, koja pored svog pansiona već 20 godina radi kao recepcionerka u hotelu sa pet zvezdica. Njen muž vodi i mali restoran, a usput gaji i piliće i povrće.

Da je kriza, Froso Hatsiliadu je shvatila jer je iz godine u godinu sve manje nemačkih gostiju. Ali, umesto njih dolaze Rusi, Bugari, Englezi i odnedavno čak i Turci. Samo nekoliko Nemaca su ostali lojalni svih tih godina: prijatelji porodice i tvrdokorni ljubitelji Grčke. „Zgroženi onim što Nemci pišu o nama“, kaže jedna tamnokosa, vitka žena koja tečno govori nemački. Osam godina je sa roditeljima živela u Nemačkoj i veoma voli nemačku kulturu. „Odakle te predrasude da smo lenji, da ne plaćamo svoje račune i da je u našoj zemlji nesigurno? Ako nemam šta da jedem, znam da će mi komšija uvek nešto dati. Da li i Nemci mogu tako nešto da kažu?“

Froso Hatsiliadu je iz novina saznala da se Nemci sada plaše da dođu u Grčku. Plaše se ksenofobičnih napada. Upitana o tome, Hatsiliadu odgovora jasno i glasno: „Recite im molim vas da u Grčkoj još nijedan Nemac nije izboden.“

Mediji se igraju predrasudama

U jednom kafiću sedi nemački turista Peter Valter. Prvi put je u Grčkoj i to samo zbog supruge. Ona voli grčku kuhinju. „Došao sam uveren da ovde ništa ne funkcioniše, da vlada haos i da ljudi umiru od gladi“, kaže Valter. U krugu njegovih kolega vlada izuzetno negativna slika o Grčkoj. „Oni misle da ovde niko ne radi normalno, da niko ne plaća porez i da su samo hoće više para od Nemaca.“

Ali sada, na licu mesta, uverio se da se retko ko odmara u vreme ručka. „Pred bankama jedva da postoje redovi, niko se ne žali zbog većih dugova koje sada svi treba da vraćaju“, kaže Valter prilično iritiran zbog svojih pogrešnih predstava o Grčkoj. „Jedini koji je ovde u krizi sam ja, jer ne mogu da shvatim koliko malo znamo te ljude i koliko se oslanjamo na sliku u nemačkim medijima.“

Nije lako biti prijatelj Grčke

Irini Pandeludi (65) se diže kosa na glavi kada pomisli na jedan stariji nemački par, goste prošlog meseca. Uzeli su najbolju sobu u njenom malom pansionu: balkon, pogled na more, klima, TV, internet i najbolji doručak u celom mestu – 70 evra za noć. Kaže da su prema njoj bili drski i bezobrazni .

„Došli smo da vidimo svojim očima kako su Grci su lenji“, rekao je čovek Irini u lice. „Pa onda možete odmah početi sa mnom“, odgovorila je pametna poslovna žena, koja već 30 godina radi u turizmu. „Mi smo otprilike istih godina. Ako uspete, celo leto da radite na 30 do 40 stepeni, od jutra u 6 do pred ponoć, bez ijednog slobodnog dana, onda možete sledeće godine kod mene za džabe da letujete.“ A gost Nemac joj je odgovorio da bi već sada trebalo da letuju besplatno: „Sudeći po sumama koje ste primili od nas, sve je to praktično naše.“

Hari Herman (55) time uopšte nije iznenađen. On je četvrti put u Grčkoj. Prvi put je bio 2007. Ali čak i tada su ga njegovi konzervativni rođaci upozoravali pred put u tu zemlju. „Ovaj put su mi rekli da neće biti dovoljno hrane, da se čuvam ksenofobije, da bi mržnja prema Merkelovoj i Šojbleu mogla na meni da se iskali.“ Herman kaže da mu je toga preko glave. Zato je sada u inat došao u Grčku.