U Francuskoj „veštačko vanredno stanje“ | Evropa | DW | 07.05.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

U Francuskoj „veštačko vanredno stanje“

Francuska je drastično proširila ovlašćenja tajnih službi što je reakcija na teroristički napad u Parizu. Jan Filip Albreht, nemačko-francuski poslanik Evropskog parlamenta, sumnja da novi zakon čini zemlju bezbednijom.

DW: Francuska skupština je u utorak donela zakon koji omogućava francuskim službama špijunažu bez sudskog naloga kad god se radi o „terorističkoj pretnji“, ali i „industrijskim i naučnim interesima. Gospodine Albreht, hoće li ovako Francuska postati sigurnija?

Jan Filip Albreht: O tome nam ovi zakoni ništa ne govore. Njima se proširuju ovlašćenja tajnih službi mada u većini slučajeva nije jasno da li će to olakšati istrage. U prvom planu je namera da se simbolično pokaže kako vlasti preduzimaju sve što je u njihovoj moći kako bi garantovale bezbednost.

Da li je ovo direktna reakcija na masakr u redakciji Šarli Ebdoa i nedavni hakerski napad na TV5 Mond?

Jasno je da vlast Fransoa Olanda ovime pokušava da pokaže reakciju na napade na Šarli Ebdo i jevrejsku prodavnicu u Parizu. Ali ne doprinosi povećanju bezbednosti baš svaka mera koja je po zakonu moguća i politički izvodljiva. Verujem da vlada ovim signalom želi da smanji pritisak koji javnost oseća, ali da je manje vodila računa o tome da li će ove mere pospešiti policijski i istražni posao u borbi protiv terorizma.

Šta je sporno u zakonima?

To je dozvola službama da sada bez posebnog povoda mogu da nadgledaju i osobe koji nisu sumnjive u bezbednosnom smislu. Tu se ojačavaju stare i ne preterano uspešne metode prikupljanja podataka i prismotre umesto da se izgradi infrastruktura koja bi omogućila nadležnima da brže reaguju onda kada su sumnje potvrđene. U Francuskoj se, ako hoćete, veštački pravi vanredno stanje kako bi se stvorio osećaj sigurnosti.

MdEP Jan Philipp Albrecht

Jan Filip Albreht

Francuski državljani mogu biti nadgledani samo u slučaju pretnje po „nacionalnu bezbednost“, a uz to uvodi se i nova komisija koja bi trebalo da kontroliše rad službi. Nisu li to razumni demokratski okviri?

Pojam „nacionalne bezbednosti“ je u zakonu potpuno nejasno i labavo definisan. Tu vidim problem i sumnjam da je ovakva legislativa spojiva sa osnovnim pravilima EU. Kontrola bi, naravno, trebalo da bude u prvom planu. No problem je što to nije sudska kontrola koja bi u svim slučajevima osigurala prava špijuniranih građana.

I to je, prema Vašem mišljenju, problem sa stanovništa EU?

Osobe koje su ciljevi prisluškivanja bi morale da imaju ista procesna i druga prava kao i osumnjičeni u svim drugim slučajevima. U pogledu toga postoje pravila Evropske unije koja treba da osiguraju te demokratske standarde.

A oni su u Francuskoj ugroženi?

To treba da utvrdimo. Ukoliko su standardi EU ugroženi – a ja vidim naznake toga – onda će zakon morati da se koriguje, tako što će Evropska komisija upozoriti Francusku.

Da li će šira ovlašćenja za tajne službe postati primer i za druge države Evrope?

Nadam se da ta ideja neće pustiti korenje preko granica Francuske. Imamo očigledno preterivanje i postoji potreba da se stvari vrate na teren činjenica. Na posletku, ovaj zakon ne doprinosi ničemu osim simbolički nekakvom osećaju sigurnosti.

Da li je nešto slično zamislivo u Nemačkoj?

Imali smo nešto slično u Nemačkoj, a deo zakona je i danas na snazi. Posle terorističkih napada od 11. septembra 2001. države Evropske unije su donele preko 200 zakona za borbu protiv terorizma i, kako su tvrdili, „povećanje bezbednosti“. Nijedan zakon nije ocenjen. Nije jasno koliko su ti zakoni uopšte doprineli bezbednosti. Naprotiv: vidimo da je opasnost od terorizma i dalje akutna, da sprečeni i izvedeni napadi pokazuju kako ovakva vrsta „bezbednosnih zakona“ baš i nije velika mudrost.

*Jan Filip Albreht, 32, je poslanik nemačke stranke Zelenih u Evropskom parlamentu. Tamo je i zamenik predsednika Odbora za unutrašnju politiku i pravo. Albreht poseduje dvojno državljanstvo Nemačke i Francuske.