U BiH što pre sprovesti ključne reforme

Sa druge strane, novi evropski pristup BiH ne sme da bude zasnovan samo na rečima i dobrim namerama već na stvarnim, konkretnim i efikasnim delima koje će za cilj imati približavanje BiH EU.

Odluka da se pored nastavka podrške BiH na njenom putu ka EU ojača evropsko prisustvo u toj zemlji i da se budućem jedinstvenom evropskom predstavniku dodeli i novi paket „ovlašćenja i instrumenata“ predstavlja početak novog evropskog pristupa situaciji u BiH.

Iako je Unija već imala dosta učešća u BiH, realnost je da je ceo proces, od formiranja institucija vlasti preko neophodnih reformi u zemlji u zastoju. Zato Evropa i predlaže novu strategiju za budućnost. Istovremeno postavlja se pitanje da li će novi evropski predstavnik i uz novi paket ovlašćenja, uspeti da podstanke neophodne promene u BiH:

„Dobro je da bude postavljen predstavnik EU, ali on će morati da ima više nadležnosti nego trenutna Kancelarija visokog predstavnika i da uspe da se bavi interesima svih grupacija u zemlji. Ako EU ne može da govori „jednim glasom“, i ako budući predstavnik, i pored više nadležnosti, bude stalno morao da gleda da li ima podršku svih 27 zemalja članica ili ne, to će biti veliki problem“, kaže za Dojče vele Emine Bozkurt, zastupnica za BiH pred grupom socijal-demokrata u Evropskom parlamentu.

Konkretne akcije efikasnije od sankcija?

U Briselu najavljuju da bi se među instrumentima budućeg evropskog predstavnika u BiH mogao naći i set restriktivnih mera za one pojedince ili grupe koji podrivaju suverenitet i bezbednost zemlje i implementaciju Dejtonskog sporazuma.

I predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Melvut Čavušoglu, najavio je razmatranje takvih mera ukoliko ne dođe do napretka u BiH. Evropska paralmentarka Emine Bozkurt, za Dojče vele kaže da sankcije mogu biti jedan od instrumenata, ali da ona ne očekuje konkretnu akciju u tom pravcu, bar ne za prvo vreme:

„Ljudi koji su izabrani u BiH, izabrani su na demokratski način, a restriktivne mere se mogu iskoristiti ukoliko postoji kršenje ili pretnja suverenitetu, solidarnosti i miru zemlje. Veliko je pitanje da li te mere mogu da budu funkcionalne. Ono što EU mora da pokaže u ovom trenutku jeste više konkretnih akcija povodom reformskog procesa koji zaostaje u zemlji.“

Radom do jasne perspektive za članstvo u EU

Iako ističe da se u BiH više od 80 odsto građana izjašnjava da žele da budu deo EU, Bozkurt kaže da u tom pravcu nema konkretnih dela i da su u ovom trenutku više od 30 reformi neophodnih za evrointegracije BiH blokirane.

Prema njenim rečima, ako BiH namerava da podnese aplikaciju za kandidaturu i da taj zahtev u Briselu bude ozbiljno prihvaćen neophodno je sprovesti ustavnu reformu, u skladu sa presudom Evropskog suda i doneti zakon o državnoj pomoći: „Ono što BiH mora prvo da uradi jeste da formira novu vlast na svim nivoima i to što brže moguće. Zadovoljavajuća primena Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji takođe je ključna za verodostojno članstvo, kao i navedene krucijalne reforme koje bi vodile ka ozbiljnom zahtevu za kandidaturu.“

Emine Bozkurt zaključuje da građani BiH žele u EU i da čim ispuni potrebne kriterijume i uslove BiH mora od EU da dobije jasnu i fer perspektivu članstva.

Autor: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Jakov Leon