Tužba protiv BND-a

Novinari spadaju u kategoriju zanimanja koja rade sa tajnama. Oni su dakle u istoj grupi sa advokatima, lekarima i sveštenicima. Svima njima je zajedničko da moraju da – čuvaju tajne. U protivnom, novinari bi teško mogli da dođu do poverljivih informacija koje same po sebi često predstavljaju opasnost po izvor. Zato se nevladina organizacija „Reporteri bez granica“ brine o tome da oni širom sveta mogu da rade pod zaštitom. I zato ta organizacija neprestano zvoni na uzbunu kada se spomene pojam „prismotra“.

Bez obzira na to da li je reč o dugotrajnom čuvanju podataka ili o ciljanom nadzoru računara od strane specijalnih programa, svaki oblik tehnički mogućeg prisluškivanja predstavlja opasnost po novinare i njihov rad. Ukoliko Savezni upravni sud u Lajpcigu danas (14.12.) odluči u korist „Reportera bez granica“, ta opasnost će biti bar nešto manja. O čemu se zapravo radi? „Reporteri bez granica“ podigli su tužbu protiv Nemačke obaveštajne službe (BND) zbog toga što postoji mogućnost da su novinari postali žrtve nedozvoljenog prisluškivanja, u sklopu tzv. strateške kontrole telekomunikacija.

BND-ov filter „ulovio“ 15.000 podataka

„Reporteri bez granica“ pozivaju se na jedan dokument parlamentarnog Kontrolnog odbora, prema kojem je BND širom sveta, a uz pomoć različitih pojmova, proveravao elektronsku poštu. Kontrolisano je čak 15.000 i-mejlova. Direktor „Reportera bez granica“ Kristijan Mir polazi od toga da su među pročitanim, tj. kontrolisanim mejlovima bili i oni njegove organizacije koja intenzivno komunicira sa različitim partnerima. Mir strahuje i za bezbednost kolega u inostranstvu. Radi se komunikaciji sa osetljivim partnerima u zemljama u kojima sloboda medija nije baš u najboljem položaju – poput Rusije, Saudijske Arabije, kao i celokupnog Bliskog i Srednjeg Istoka. Sva ta područja su takođe i u centru pažnje BND-a, pa je, tvrdi Mir, vrlo verovatno da se i korespondencija „Reportera bez granica“ našla na udaru špijunaže koja bi pre svega trebalo da služi zaštiti nemačkih vojnika u inostranstvu ili odbrani od kiber-napada.

Saznanja BND i drugima mogu da budu od koristi

Nemački ured za zaštitu ustavnog poretka, optužuje pre svega Rusiju da stoji iza kiber-napada u virtuelnom svetu. Informacije tj. špijunaža BND, mogla bi dakle da bude korisna i širim društvenim faktorima od vojnih. „Reporteri bez granica“ to ne poriču, ali oni istovremeno traže bolju pravnu sigurnost, tj. konkretnije zakone, kada je u pitanju špijunaža povezana s masovnim prikupljanjem podataka.

Ukoliko sud danas odluči u korist „Reportera bez granica“, to bi moglo da po BND-u ima dalekosežne posledice, naročito kada se radi o obavezi pružanja informacija pogođenim subjektima. „Nama je stalo do toga da postignemo više transparentnosti i bolju zaštitu novinara“, kaže Mir i ponavlja da „Reporteri bez granica“ rade u interesu kolega u čitavom svetu.