Turska nema poverenja u NATO | Politika | DW | 03.12.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Turska nema poverenja u NATO

Na samitu NATO jedna članica je posebno u fokusu: Turska. Ta zemlja naime voli da radi na svoju ruku. I to će biti tema razgovora sa turskim predsednikom Erdoganom na marginama samita.

Generalni sekretar NATO Stoltenberg i ministar spoljnih poslova Turske Čavušoglu

Generalni sekretar NATO Stoltenberg i ministar spoljnih poslova Turske Čavušoglu

Nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Boris Džonson će, na marginama samita NATO, razgovarati s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom. Turska je poslednjih meseci napravila nekoliko poteza koji nisu bili usaglašeni s ostalim članicama NATO. Jedan od njih je kupovina protivraketnog odbrambenog sistema od Rusije, te odluka Ankare da bez dogovora s NATO izvrši invaziju na sever Sirije.

Nemačka kancelarka Merkel je prošle sedmice naglasila da se Turska mora zadržati u NATO. Ista ta poruka stigla je i od nemačkog ministra spoljnih poslova Haika Masa, kao i od generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga. „Turska je važan član i čini NATO jačim“, rekao je Stoltenberg tokom posete Istanbulu. Ta izjava je kod turskog predsednika Erdogana naišla na odobravanje: „Hvala Bogu što u NATO i Evropi još uvek postoje iskusni političari sa zdravim razumom, tako da ono što dolazi iz Francuske nema značaja“.

Grub odgovor Makronu

Na izjavu francuskog predsednika Macrona da je NATO u stanju „moždane smrti“, Erdogan je reagovao prilično grubo: „On kaže da je NATO u stanju moždane smrti. Gospodine Makron, ja kažem iz Turske, a ponoviću to i u NATO: Proverite prvo da Vi niste u stanju moždane smrti.“

Turska je već dugo u sukobu sa Francuskom. Ankara je Pariz između ostalog oštro kritikovala i zbog toga što je Makron u aprilu primio članove kurdske milicije YPG u Jelisejskoj palati. On je, kako je izjavio, odao počast njihovoj borbi protiv terorističke milicije „Islamska država“.

S druge strane, Makron prebacuje Erdoganu zbog njegovog agresivnog ponašanja u ofanzivi na severu Sirije, što turski predsednik pak opravdava navodeći da su u pitanju bezbednosni interesi njegove zemlje: „Ne znam šta Francuska znači za NATO. Turska je u svakom slučaju politički i vojno najvažniji partner Severnoatlantskog saveza. Bezbednost Turske garantuje bezbednost Evrope. Ako Turska nije bezbedna i bezbednost Evrope je ugrožena – to se ne sme zaboraviti“, rekao je Erdogan. „Turska drži teroriste dalje od Evrope“.

I nisu samo u NATO svesni njenog geostrateškog značaja. Stalno se može čuti da Rusija želi da odstrani Ankaru iz zapadne odbrambene alijanse. Serhat Guvenč, profesor međunarodnih odnosa na Istanbulskom univerzitetu, to vidi drugačije: „Ne izgleda kao da Rusija želi da Turska napusti NATO, pre želi da ona i dalje ostane članica, ali da ujedno ugrožava unutrašnji mir NATO. To je za Rusiju važnije, nego da napusti (Savez)“, kaže Guvenč.

Turske i ruske jedinice u zajedničkoj patroli na severu Sirije

Turske i ruske jedinice u zajedničkoj patroli na severu Sirije

Izbaciti Tursku iz NATO nije moguće, to ne predviđa njegov status. Doduše, i iz Ankare stižu izjave o opredeljenosti za NATO, ali bivši general Ahmet Javuz smatra: „NATO Turskoj više ne daje ništa. Ali to ne znači da se ja zalažem za izlazak Turske iz Alijanse. Ako je neko dovoljno jak, on može da razmisli o napuštanju“.

Turska manje zavisna

Pri tome on aludira na to da Turska danas sama proizvodi mnogo naoružanja. Ona između ostalog proizvodi sopstvene borbene helikoptere, pancirne haubice, borbene bespilotne letilice i rakete kratkog dometa. Zbog toga je nezavisnija kada je reč o uvozu naoružanja, recimo iz Nemačke. Sa SAD je Ankara do nedavno sarađivala na programu F-35 borbenih aviona, ali to je okončano nakon što je Ankara od Moskve kupila protivraketni odbrambeni sistem.

„SAD bi trebalo da se zapitaju šta je krenulo po zlu. Turska je želela da kupi sistem Patriot, ali je odbijena. I može sada da se kritikuje to da su, eto, imali nameru da zajednički razvijaju F-35 i pripadajuće sisteme, ali onda SAD nisu smele u isto vreme da pokušavaju da podele Siriju ili da podržavaju PKK u Iraku odnosno pomažu YPG u formiranju vlastite države“, kaže bivši turski general Javuz.

Za njega je NATO gotovo postao SAD-NATO: „Na neki način su se već distancirali. Jer interesi NATO i Turske su se promenili: NATO je danas savez koji štiti interese bogatih zemalja – ali Turska nije bogata zemlja.“

U Ankari nemaju razumevanja za to što ne dobijaju nikakvu podršku za ofanzivu na severu Sirije. Takođe, Ankara ne želi da oprosti Zapadu nedostatak saosećanja nakon pokušaja puča u leto 2016. godine. Guvenč kaže: „Petnaesti jul 2016. godine je prekretnica. Nakon toga se kriza poverenja znatno produbila. Zato i odnose NATO i Turske karakteriše nepoverenje.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM