Turska na putu ka policijskoj državi? | Politika | DW | 02.03.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Turska na putu ka policijskoj državi?

Turska vlada planira donošenje novog Zakona o demonstracijama. Iako opozicija strahuje da je to samo još jedan korak ka policijskoj državi, premijer Davutoglu želi da Zakon bude što pre usvojen.

Fizički obračuni nisu retkost u turskom parlamentu, ali onakvi kakvi su se dogodili protekle dve sedmice čak su i za Ankaru novost. Naime, jedan poslanik je prilikom guranja pao niz stepenice, a drugi su ranjeni ili metkom ili povređeni udarcem pesnicom. Čak se i čekić i zvono koji se koriste u parlamentu u nekim trenucima pretvaraju u „oružje“ tokom parlamentarnih rasprava.

Više ovlašćenja policiji

Razlog za svađu u Gornjem domu Parlamenta Turske bio je „Paket za unutrašnju bezbednost“ – reč je o paketu mera koji sadrži više od stotinu različitih zakona. Vlada Ahmeta Davutoglua na taj način želi da policiji da veća ovlašćenja prilikom hapšenja i istraga. Tako bi se osumnjičeni, uhapšeni tokom demonstracija, mogli zadržati u pritvoru i do 48 sati, pre nego üto se pojave pred istražnim sudijom ili državnim tužiocem. Takođe, policiji bi tokom protesta bila omogućena „lakša upotreba vatrenog oružja“. A zabrana pokrivanja lica bi demonstrantima koji to učine u potpunosti ili delimično pokrivajući lice šalom, mogla da donese i višegodišnju zatvorsku kaznu.

Türkei Streit in Parlament in Ankara Plenarsaal

Sukob u parlamentu u Ankari

Davutoglu kaže da je sve to neophodno kako bi se sačuvalo „zdravlje građana Turske“. On govori i o tome da će se tako onemogućiti uništavanja imovine, što se događalo prošle godine tokom kurdskih nemira. Istovremeno, trebalo bi da bude uveden i novi mehanizam kažnjavanja za policijsku brutalnost.

Upozorenja čak i od bivšeg predsednika

Parlamentarne opozicione stranke strahuju da će vlada usvajanjem tog paketa omogućiti policiji, koja je pod komandom Ministarstvu unutrašnjih poslova, da protiv svih kritičara i neistomišljenika upotrebi silu. One zahtevaju da vlada povuče nacrt paketa zakona. Čak i bivši predsednik Abdulah Gul, suosnivač vladajuće islamsko-konzervativne partije AKP, upozorava na opasnost od usvajanja tih zakona i zahteva da se oni poboljšaju.

U parlamentu u Ankari AKP ima 312 od 550 poslanika, dakle apsolutnu većinu. Uprkos tome, opozicija svim sredstvima pokušava da odloži raspravu o predloženom paketu bezbednosnih mera. Do sada je usvojeno oko dvadesetak zakona od planiranih 130. Ipak, glasovi opozicionih partija neće bili dovoljni da se spreči usvajanje paketa zakona do kraja marta.

„Nestanak pravne države“

Kao i mnogi drugi kritičari vlade, i Metin Bakalči, generalni sekretar Turske fondacije za ljudska prava (TIHV), smatra da sprovođenje vladinih planova predstavlja „crnu budućnost“ za Tursku. „Ovde se radi o ukidanju pravne države i podele vlasti“, izjavio je Bakalči u razgovoru za Dojče vele. „To bi bilo prvi put u istoriji da se ovlašćenja pravosuđa prebacuju na policiju.“

Türkei Ministerpräsident Ahmet Davutoglu

Premijer Turske Ahmet Davutoglu

Vlada tvrdi da je sve usaglašeno sa standardima Evropske unije, što Bakalči komentariše kao apsurd. Sama Evropska unija i Savet Evrope, kao i međunarodne organizacije koje se bore za ljudska prava, poput Hjuman rajts voča (HRW) i „Amnesti internešenala“ (Amnesty International), kritikovali su planove vlade u Ankari. Advokatska komora Turske takođe navodi da je „zemlja pred uvođenjem režima straha“.

Posledice izbora?

Vlada u Ankari do sada nije bila spremna na velike promene. Prema viđenju Adila Gura, istraživača javnog mnjenja, Davutoglu i AKP, nekoliko meseci pred parlamentarne izbore koji će se održati 7. juna, ovako nepopustljiv stav jednostavno sebi nije trebalo da priušte. „Naravno da će paket mera biti oštro kritikovan“, kaže Gur za DW. „Ali, birači će opet glasati za AKP“, dodaje taj ekspert za javno mnjenje.

Dakle, protesti protiv predloženih mera ne predstavljaju preveliki politički rizik za vladajuću stranku. „Birači pre svega posmatraju ekonomsku stranu i pitaju se: jesam li ja zadovoljan svojim životom“, kaže Gur. Odluka o tome kome dati glas na izborima vezana je takođe, tvrdi Gur, i za pregovori sa Kurdima, ali nije za sadržaj novog krivičnog zakona o demonstracijama.

Reklama