„Turska i Rusija su saveznici“ | Izbor iz štampe | DW | 20.12.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

nakon atentata u Ankari

„Turska i Rusija su saveznici“

„I ja sam se odmah setio atentata u Sarajevu. Ipak situacija je ovde drugačija nego 1914. godine. Rat već odavno besni i zemlje koje u njemu učestvuju, Turska i Rusija, su saveznici", prenosi Bild reči jednog eksperta.

Russland Treffen zwischen Russland, Iran und Türkei in Moskau (picture-alliance/dpa/M. Shipenkov)

Šefovi diplomatija Čavušoglu i Lavrov

Jedan turski policajac ubio je ruskog ambasadora u Turskoj Andreja Genadijeviča Karlova. To se desilo u ponedaljk uveče, na otvaranju umetničke izložbe u Ankari, uz prisutvo mnogo svedoka i pred kamerama. Da li će taj atentat situaciju u Siriji i političko situaciju u celom svetu učiniti još mnogo gorom, pitanje je koje postavlja Bild.

„Nakon diplomatskog razdora zbog obaranja ruskog vojnog aviona u novembru 2015. Rusija i Turska su upravo počele ponovo da se približavaju. Preti li sada još dublji razdor, vojni sukob? To je teško reći: u sirijskom ratu dve zemlje zastupaju potpuno različite interese. Erdogan vidi Putinovog saveznika Asada kao neprijatelja i želi da ga skine sa vlasti. Dugotrajno bombardovanje sirijskog grada Alepa u Turskoj je izazvalo ljutite reakcije, ispred ambasada Rusije i Irana su organizovane i demonstracije", piše Bild.

List citira eksperta za Tursku Antonija Skinera koji kaže: „U ovom trenutku mislim da ovaj atentat neće prekinuti odnose. Ankara nema očiglednih motiva da dozvoli da se ruskom ambasadoru nešto dogodi na njenoj teritoriji – to bi potpuno potkopalo centralne, strateške interese Turske". Ostaje neprijatnost da turska država nije mogla da zaštiti diplomatu – i da je atentat izvršio jedan policajac", piše Bild.

List o ubici piše: „Mevlut Mert A. (22), kojeg su ubile bezbednosne snage, bio je policajac. Prema mišljenju eksperata isključeno da je on bio član PKK ili još radikalnijeg TAK-a – grupe koja se odvojila od PKK. Govorio je turski bez akcenta i ni jednom rečju nije pomenuo Islamsku državu tako da se i povezanost sa terorističkom organizacijom čini malo verovatnom.U jednom tvitu gradonačelnik Ankare je optužio ubicu da je član Gulenovog pokreta kojeg turska Vlada smatra odgovornim za pokušaj puča u julu. Ubica je citirao sure iz Kurana – on bi dakle mogao biti veoma religiozan.

Da li je bio blizak „Sivim vukovima"? Članovi ove desnoekstremne turske Stranke nacionalističkog pokreta su samo tokom 70-tih godina počinili skoro 700 politički motivisanih ubistava. Činjenica je sledeća: Turski „Sivi vukovi" su ubili ruskog pilota čiji je avion prethodno oboren na severu Sirije", piše Bild.

Sarajevo- Ankara?

Ovaj list pravi poređenje između atentata u Sarajevu i atentata u Ankari. „28. juna 1914. godine srpski nacionalisti u Sarajevu su ubili austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu. Diplomatska kriza nakon toga je dovela do Prvog svetskog rata.

Ekspert za pitanja sigurnosti Dejvis Levin za Bild kaže: „I ja sam se odmah setio atentata u Sarajevu. Ipak, ako se o tome razmisli situacija je ovde drugačija nego 1914. godine. Rat već odavno besni i zemlje koje u njemu učestvuju, Turska i Rusija, su saveznici."

Türkei Russischer Bootschafter Andrey Karlov während Ausstellungsrede in Ankara angeschossen (picture alliance/dpa/AA)

Ambasador Andrej Karlov neposredno pre atentata.

„Mukotrpno zakrpljen odnos između Rusije i Turske ubistvom ruskog ambasadora u Ankari je stavljen na probu. Trenutak u kojem je izvršen atentat upućuje da je upravo to bila namera ubice. Jer danas (20.12.) se ruski ministar spoljnih poslova Lavrov sastaje sa svojim kolegama po funkciji iz Turske i Irana kako bi razgovarali o Siriji. Osim toga atentat je mogao imati i dodatni cilj a to je destabilizacija geopolitičke situacije. U istoriji ima primera u kojima su ovakva ubistva bila uzrok ratova", piše Landescajtung.

Ko je terorista?

„Ubistvo ruskog ambasadora u Ankari u ponedeljak uveče „bilo je provokacija, trebalo je da dovede do prekida rusko-turskih odnosa. Utoliko su žrtve atentata i Rusija i Turska". Samo sat vremena nakon atentata na Andreja Karlova, Putin i Erdogan su ovim izjavama pokušali da spreče izbijanje nove krize u rusko-turskim odnosima", piše Tagescajtung. „Atentat se dogodio u trenutku kada je tursko vođstvo počelo da pregovara sa Rusijom i Iranom o daljoj sudbini Sirije, umesto da se i dalje oslanja na naoružane džihadiste. Shodno tome turska vlada atentatora sada pokušava da proglasi za pristalicu Gulenovog pokreta  - kako bi stvorila što veću distancu između sebe i ubice. Da li će kod Putina proći ovo Erdoganovo jeftino pripisivanje krivice Gulnovom pokretu? Iako se sada na površini zaklinju na zajedničku borbu protiv terorizma ipak je jasno da Erdogan i Putin sasvim drugačije definišu izraz - terorista", zaključuje ovaj list..