Tursitički obilazak Černobilja
26. april 2010.
Sedam i po evra košta nešto malo drugačiji izlet. Mnogi su iz čiste radoznalosti želeli da vide zabranjenu zonu oko reaktora Černobilj, kaže vodič Jurij Tatarčuk. Za druge je to avantura uz garanciju „strave i užasa“…
„Nevidljiva opasnost naravno privlači. Ali, takva putovanja igraju važnu ulogu, kako bi ljudi svuda na svetu bili informisani o realnim opasnostima. Kada vlastitim očima vidite neke stvari, one postaju važne i interesantne“, objašnjava Tatarčuk.
Broj turista iz godine u godinu raste. Prošle godine Černobilj je posetilo 7 000 ljudi. Bili su to Šveđani, Danci, Holanđani, Nemci….
Vožnja po takozvanoj zoni smrti traje sedam časova. Tatarčuk kaže da to nije opasno, pošto zračenje nije jače od zračenja rentgenskog snimka.
Pripjat – grad aveti
U standardni program spada i poseta Pripjatu. Taj grad izgrađen za zaposlene u nuklearki i članove njihove porodice, samo je nekoliko kilometara udaljen od reaktora. Pre katastrofe, 26. aprila 1986, tu je živelo 50.000 ljudi.
Pripjat je evakuisan 36 časova posle eksplozije. Mnogi su sa sobom poneli samo ono najneophodnije, ubešeni da će se ponovo vratiti.
Na tabli u školi bivši učenici su napisali svoja imena i brojeve telefona, u nadi da će se stari školski drugovi javiti. U vrtiću, preko stolice, visi crveni mantil sa srebrnim zvezdicama - zaboravljeni rekvizit Deda Mraza.
Ceo Pripjat je avetinjski grad koji izaziva samo jezu. Studentkinja Anastazija kaže da je do sada mislila da je atomska energija neophodna i da bi je trebalo dalje proizvoditi. „Ali sada, kada sam sve ovo videla i informisala se o posledicama, mislim da ću promeniti svoj stav.“
Autorke: Kristina Nagel / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković