Turistički obilazak klozeta | Mozaik | DW | 19.08.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Turistički obilazak klozeta

U London će ove godine stići preko 30 milijuna turista. Svako od njih želi da britansku metropolu upozna na svoj način. Zašto to ne bi uradio obilaskom javnih klozeta?

Grupa turista uredno stoji u redu na uskom stepeništu jednog londonskog paba. Nisu došli da tamo popiju pivo, već da posete jedan sasvim poseban ženski klozet. Lusi Witon vodi ih kroz svet Londona koji bi inače posetili – samo ako baš moraju.

Jedan od ljudi koji rade u pabu dočekuje turist u podrumu: „Dobrodošli u pab 'Vitezovi templari', zovem se Vil.“ On otvara vrata i među turistima se prolama uzdah oduševljenja. Toalet u pabu je dugačka prostorija obloženom pločicama od mermera. Na zidu su ogledala tako da se prostor čini još većim nego što jeste.

„Devedesetih je u ovoj zgradi bila banka“, objašnjava Vil. „Pretpostavljamo da je ovaj prostor gde je danas naš ženski WC, ranije bio prostor za sefove.“ Danas mnogi u taj pab dolaze samo da bi videli njihov klozet. „Ponekad iz pristojnosti popiju piće ili dva, ali mislim da mnogi stvarno dolaze samo zbog klozeta“, kaže Vil.

Od Hamleta pa do važnijih stvari

Rahel Erikson izmislila je turističku turu kroz klozete – Loo Tours, iako je u stvari u početku nameravala da organizuje sasvim drugačiji obilazak Londona. Ona je Amerikanka i kada je pre tri godine došla u London na fakultet, najpre je sama želela da upozna taj grad: „Kad sam prvi put došla u London, nisam znala ništa više o gradu od običnog turiste. Bila sam oduševljena istorijom i kulturom Londona pa sam i sama bila na velikom broju turističkih tura.“

London Loo Tours

Rahel Erikson (u sredini) prva je došla na ideju o turama po klozetima Londona

Tako joj je sinula ideja da i sama vodi turiste: „U stvari sam htela da napravim obilazak putem Šekspira jer to je bila moja velika strast“, priznaje Rahel Erikson. Ali što je duže razgovarala sa prijateljima i drugim ljudima, sve joj je više bivalo jasno da je postala pravi stručnjak u jednom sasvim drugom području.

Jer i u Londonu se na mnogim mestima naplaćuje korišćenje klozeta, tako da je kao studentkinja bez novca čak i za WC, odlično znala gde može da se ode besplatno. „Nisam htela da plaćam 50 centi samo da bih otišla na klozet. Za taj novac sam mogla da kupim npr. čokoladu.“

Tako su njeni obilasci najpre počeli pod nazivom „Gde u Londonu mogu besplatno da odem u WC?. To se zatim pretvorilo u obilazak istorijskih i izuzetnih klozeta u tom gradu. Naravno, još uvek posetiocima nudi i savete gde mogu besplatno da obave nuždu.

Klozet pretvoren u stan

Njena tura vodi do centra Londona, do poznatog Trafalgar skvera. Turisti idu upravo tamo odakle odjekuju zvona crkve St. Martin-in-the-Fields. Ovoga puta, međutim, poseta hramu Božjem ima sasvim drugu namenu: „Sveti Martin je zaštitnik ove crkve i zato su njena vrata uvek otvorena. Tako ovde uvek mogu da se koriste i klozeti crkve, naravno besplatno“, objašnjava Lusi Viton.

London nije jedini grad u kojem se nudi turistički obilazak javnih klozeta, ali je svakako grad koji zaslužuje važno mesto u istoriji te male prostorije. I na srpskom se često koristi skraženica WC što dolazi od engleskog Water Closet. Na nekim jezicima se čak još uvek kaže „engleski klozet“ ako se podrazumeva da tamo postoji tekuća voda. Takav do tada neviđen luksuz prvi put je otvoren baš u Londonu 1851. godine. Danas su se, međutim, nad javnim klozetima u Londonu nadvili tmurni oblaci.

Prema procenama Britanske asocijacije toaleta (British Toilet Association), samo u poslednjih desetak godina polovina javnih klozeta nestala je sa ulica i trgova Londona – ne zato što nema potrebe za njima ili zato što se ne cene ta tiha mesta za neophodne potrebe, već zbog toga što je prostor u Londonu postao suviše skup da bi tamo bio klozet. „Mnogi nekadašnji javni klozeti danas su barovi ili pabovi, a jedan je čak pretvoren u stan“, objašnjava Viton turistima. „Zato je još važnije znati gde besplatno možemo da se olakšamo.“

Da li smo svesni šta znači ta mala prostorija?

Nedostatak prostora britanske metropole nije tema ovog obilaska, ali dok uglavnom zapadni turisti obilaze klozete, ima vremena i za ozbiljne teme. Toalet se zaista može svrstati u civilizacijsko dostignuće i javni klozeti mnogo govore o zemlji koju posećujemo. To podrazumeva vaspitavanje da se on koristi, arhitektonsko planiranje da se oni grade i postavlja kanalizacija, a podrazumeva i red i državne institucije koje brinu o tome da se javni WC-i ne uništavaju i da se iz njih ne krade toalet-papir ili čak čitave wc-šolje.

Lusi Viton podseća turiste da 2,6 milijardi stanovnika naše planete još uvek nemaju pristup sanitarnim prostorijama i da je zato smešno što se u našem društvu u principu nerado govori o klozetu. „Zanimljivo je kako se ljudi menjaju tokom obilaska klozeta. Na početku se svi kikoću kada spomenem recimo 'stražnjicu', ali na kraju obilaska već se svi naviknu“, kaže Viton.

Njoj je važno da se o tome razgovara jer „ako mi ovde na Zapadu, s našim lepim, čistim i blještavim klozetima možemo o tome da govorimo, onda možemo i da pomognemo ljudima koji nemaju takve sanitarne prostorije, na primer u zemljama u razvoju.“

Njena tura dakle ima i svoj politički aspekt, ali njeni gosti se za obilazak odlučuju iz ranih razloga. Jednima je to naprosto duhovito, drugi žele da sagledaju i tu, posebnu stranu Londona, a jedan od njih priznaje: „Ja i inače mnogo vremena provodim u kolzetu.“

A kad „stisne“, onda svima zaigra osmeh na licu kada se sretne sa dobro poznatom šoljom – po mogućstvu čistom.

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.