Tunis još ne ubire plodove „Arapskog proleća“ | Politika | DW | 17.12.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Tunis još ne ubire plodove „Arapskog proleća“

Tunis ni dve godine nakon početka „Arapskog proleća“ još nije „mirna zemlja“. Privredni oporavak je slab, stanovništvo je i dalje nezadovoljno, a jaz između islamista i sekularista sve je dublji.

U nemirima od kraja novembra do danas, u Tunisu je povređeno nekoliko stotina osoba. U provinciji Silijana na severu zemlje, policija je protiv sindikalaca vodila višednevne ulične borbe u kojim je povređeno više od 300 osoba. Članovi udruženja sindikata UGTT protestovali su zbog lošeg socijalnog stanja i policijske brutalnosti. Radikalni islamisti su (4.12.) u Tunisu izvršili napad na skup koji je organizovao UGTT. Situacija je napeta i u drugim delovima zemlje. Dve godine nakon početka „Arapskog proleća“ (17.12.) u zemlji još nema mira.

Povod za nemire koji su se brzo proširili na celu zemlju bilo je samospaljivanje jednog prodavca voća i povrća u Sidi Buzidu. Mohamed Buazizi zapalio se iz protesta jer mu je policija srušila štand za prodaju voća i povrća za koji nije imao odobrenje. Nakon što je vest o Buazizovom samospaljivanju objavljena u medijima, Tunežani su u mnogim gradovima iskazali nezadovoljstvo zbog policijske brutalnosti, besperspektivnosti i korupcije. Protesti u Tunisu, koji su izazvali „Arapsko proleće“, brzo su se proširili na druge arapske zemlje. Predsednik Zine el-Abidin Ben Ali je početkom 2011. godine pobegao iz zemlje. Bio je to početak mukotrpnog procesa stvaranja novog političkog poretka. Nakon izbora održanih u oktobru prošle godine, kao najjača politička snaga etablirala se islamistička stranka „Enada“.

Društvo podeljeno na islamiste i sekulariste

Protesti u Silijani

Protesti u Silijani

Nakon toga se društvo u Tunisu sve više polarizuje. Stranka „Enada“ i salafisti žele da islam u politici i društvu ima veću ulogu. Snage, koje verski nisu opredeljene su zbog toga zabrinute. Njih zastupa više stranaka i veoma uticajni sindikalni savez UGTT. „Sve je vidljivije da se tunežansko društvo polarizuje ili na jednu ili na drugu stranu. Situacija u Tunisu se zaoštrava“, kaže Vilijam Laurens, šef odeljenja Međunarodne krizne grupe za Severnu Afriku.

Radvan Masmudi, šef Centra za islam i demokratiju u Vašingtonu i Tunisu, takođe uočava nastajanje sve većeg jaza između dva tabora: „Ljudi se boje jedni drugih. Strah je delom i opravdan. Islamisti su decenijama ugnjetavani i progonjeni. Sekularni Tunežani sada se boje da bi njihova zemlja mogla da bude islamizirana po iranskom ili saudijskom modelu. Mislim da je rešenje u dijalogu i konsenzusu.“

Privredna kriza ostaje glavni problem

Privredna situacija je problematičnija od društvenog sukoba. Velika nezaposlenost, bes zbog diktature i nepotizam bili su razlozi zbog kojih je pre dve godine na ulice izašlo više stotina hiljada ljudi. Demonstranti su, pored više sloboda, tražili i veće pravo na rad. Mladi, fakultetski obrazovani imali su male šanse da dobiju posao, bili su glavna snaga revolucije. Međutim, njihova situacija nije se poboljšala. Nepoverenje u odgovorne političare i vlast je ostalo. „Glavni razlog za revoluciju bila je korupcija i još uvek nije jasno da li je ona smanjena“, kaže analitičar MKG Vilijam Laurens.

Tunisu je za oživljavanje slabe privrede i dalje potrebna pomoć iz inostranstva. Laurens i Masmudi smatraju da bi najviše trebalo da pomognu Evropljani. Mnoge kompanije davno su napustile zemlju. „Otišle su iz opravdanih razloga. Nemiri, štrajkovi, nasilje. Međutim, te firme moraju da se vrate u Tunis“, kaže Laurens. Ali, za strane investicije potrebno je uspostavljanje povoljne klime. Neophodne su temeljne strukturne reforme. Ekspert MKG kaže da nije dovoljno samo „upumpavati“ novac u zemlju.

Masmudi je uveren da su stabilnost i blagostanje u Tunisu i u interesu Evropljana. „Tunis može da bude model i put kojim bi ostale zemlje, kao što su Libija i Egipat, trebalo da idu na putu ka istinskoj demokratiji. Evropa bi trebalo da pomogne Tunisu na isti način kako je to uradila u istočnoj Evropi, nakon raspada Sovjetskog saveza“, kaže Masmudi.

Autori: Andreas Gorcevski / Mehmed Smajić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković