Tri starca koja su promenila svet

Povod za susret bila je jedna manifestacija fondacije „Konrad Adeneuer“.

Telesna krepkost je pre izvesnog vremena napustila ova tri starca koja su promenila svet. Bivši nemački kancelar, Helmut Kol, nije se u potpunosti oporavio od teškog pada pre godinu dana, sedi u kolicima; bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov namučio se da savlada nekoliko stepenika do podijuma; bivši američki predsednik Džordž Buš poštapa se štapom. No, sva trojica su – svaki na svoj način – pokazali da su ponosni na svoju dalekovidost, i to političku, sve i ako nisu stroprocentno zadovoljni načinom na koji je mlađa generacija nastavila njihovo delo.

Vrcavost ih i dalje krasi

I dok Helmut Kol štedi reči, jer zbog bolesti teško govori, Mihail Gorbačov i Džordž Buš nastoje da pokažu staru vrcavost duha; tako je na prijemu u izdavačkoj kući „Aksel Špringer“ „Gorbi“ u prigodnom govoru rekao da mu je drago što je uspeo da se oslobodi crvene boje komunizma, ali da i dalje voli tu boju – kada je u pitanju vino. A Buš senior je podsetio na bivšeg francuskog lidera Fransoa Miterana kao jednog od političara koji su se najviše zalagali za pad „gvozdene zavese“, te citirao Miteranove reči da mu se „Nemačka toliko sviđa da bi bilo najbolje da postoji u dva primerka“, šeretski dodavši da mu se čini da je Miteran to rekao u šali – „ko bi ga znao“.

Govorio i Keler

Na priredbi fondacije „Konrad Adenauer“, Helmut Kol je rekao da nemačka istorija ne pruža mnogo povoda za ponos, ali da on ima razloga da se ponosi, ili, kako je to – uz teatralno femkanje – doslovce rekao: „Nema ništa bolje na šta bih mogao da budem ponosan – od nemačkog jedinstva“. Inače, za govornicom se našao i nemački predsednik Horst Keler koji je tri vremešna gosta pozdravio rečima: „Zahvaljujem Vam se u ime Nemaca, ali, siguran sam, i u ime svih naroda Evrope“. Keler je iskoristio priliku da pozove Evropljane da u procesu daljeg ujedinjenja kontinenta pođu „novim putevima“: da Evropska unija zajedno sa Rusijom i drugim zemljama Zajednice Nezavisnih Država zasnuju „partnerstvo za čitavu Evropu“. Mihail Gorbačov je te reči iskoristio kao povod da iznese svoje zapažanje da su „mogućnosti koje su se ukazale posle Hladnog rata slabo iskorišćene“ i da još postoji međusobno nepoverenje: „Moramo razumeti da evropski projekat ne možemo uspešno završiti na osnovi antiruskog ili antiameričkog raspoloženja“.

Kraj Prvog svetskog rata

U pohvalama vinovnicima velikog političkog zaokreta najdalje je otišao Džordž Buš stariji koji je pad Berlinskog zida i nemačko ujedinjenje unutar NATO-saveza proglasio za događaje koji nisu označili samo kraj Hladnog rata, nego i Drugog, pa čak i Prvog svetskog rata! On je rekao da je konačno počupano zlo korenje Versajskog ugovora koji je svetu doneo despote i diktature i dodao: „Lekcija glasi da bismo pri sklapanju mira morali da budemo bar onoliko mudri i dalekovidi koliko smo odlučni i jednostrani kada vodimo rat“....

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorna urednica: Željka Bašić-Savić