Tri osnove za stav EU u pregovorima o Kosovu

Sastanak ministara spoljnih poslova Evropske unije u portugalskom mestu Vijana do Kaštelo nije doneo spektakularne rezultate, ali je nagovestio nekoliko stavova koji će u narednih par meseci očigledno služiti kao osnov za stav EU po pitanju budućeg statusa Kosova.

Ministri su preneli predstavniku EU Volfgangu Išingeru punu podršku posredničkoj trojci i novom procesu pregovora, kao i svoju spremnost da podrže nova, alternativna rešenja obzirom na činjenicu da plan Martija Ahtisarija nije dobio zeleno svetlo u Savetu bezbednosti UN.

EU će, takođe, težiti da odigra ključnu ulogu u pregovaračkom procesu da bi uspostavila balans između dva aktera koji imaju suprostavljene i jasno definisane stavove o budućem statusu – Rusije i Sjedinjenih američkih država.

Treća osnova za stav će biti insistiranje na potpunom očuvanju jedinstvu država članica EU zarad budućnosti zajedničke spoljne politike.

Upravo zbog tog principa i svesne razlika koje trenutno postoje među njima, zemlje članice nisu želele da se jasno izjašnjavaju o tome kako bi reagovale u slučaju da Priština jednostrano proglasi nezavisnost Kosova, te da je SAD prizna, kao što je najavio pomoćnik američkog državnog sekretara Kurt Voker.

O Kosovu i stavu EU prema tom pitanju će takođe biti reči tokom posete predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice Briselu u sredu, kada će se on susresti s predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom i Visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom.

Okončanje pregovora o S S P?

U Brisel će inače danas doputovati potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić,koji će predvoditi delegaciju Srbije tokom pete, a verovatno i poslednje tehničke runde pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i Evropske unije.

Đelić će se, nakon pregovaračke runde, sastati s evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom.

Peta pregovaračka runda će biti u najvećoj meri posvećena trgovinskim koncesijama za primarne i prerađene poljoprivredne proizvode.

Razgovori će biti vođeni i o regulaciji prometa vina i alkoholnih pića, te o kopnenom saobraćaju.

Ukoliko sva pitanja danas bude dogovorena, sporazum bi mogao da bude parafiran već početkom oktobra.

Samo potpisivanje, kao što je komesar Ren podsetio prošle nedelje, ostaje međutim uslovljeno punom saradnjom Beograda s Haškim tribunalom.