Trgovina decom na ulicama Teherana

Na ulicama Teherana, glavnog grada islamske republike Iran, može da se kupi štošta: alkohol, droga, seks, zdravi bubrezi, čak u novorođenčad. "To da se na ulicama Teherena prodaju bebe nije ništa novo. Samo je postalo učestalije. Očajni ljudi ne prodaju samo svoje organe, već i svoju decu", kaže 32-godišnja aktivistkinja Šiva Nazar Ahari u razgovoru za Dojče vele.

Šiva živi u Teheranu i već godinama se bori za prava žena i dece. Primećuje da se o toj temi poslednjih meseci sve više govori u iranskom društvu: „Ono što je novo je uticaj socijalnih medija i građanskog novinarstva. Sada svako može prodaju svog deteta da dokumentuje i širi na internetu."

Sredinom oktobra Habibolah Masudi Farid, zamenik šefa državne dobrotvorne organizacije, potvrdio je ono o čemu se mesecima piše, ne samo na internetu, već i u ozbiljnim novinama: ima roditelja koji trguju sa svojom decom. Farid dodaje: „To se proširilo na čitavu zemlju." Kao razlog, Farid novodi povećano konzumiranje droga, posebno među majkama.

Tržište bebama u okolini porodilišta

Majke zavisnice ili one koje su bez krova nad glavom, kao i prostituke, prodaju svoju tek rođenu decu, nedaleko od porodilišta, u centralnom i južnom delu grada, kazala je u septembru Fatemeh Danešvar, iz gradskog veća Teherana. Ona je upoznata i sa cenama: za dete se plaća između 25 i 50 evra. Decu kupuju prosjačke i narko bande.

"Bebe su često HIV-pozitivne ili i same zavisne od droga. Mnoge od njih nažalost ne žive dugo”, nastavlja Fatemeh Danešvar. Ona od stanovnika zahteva da prosjacima sa malom decom ne daju novac. Umesto toga građani bi trebalo da obaveste nadležne službe. Bahareh iz Teherana ne razume takav zahtev: „Svakog dana na ulicama viđam na desetine žena sa jako loše obučenom malom decom ili bebama. Da li su službe slepe, da mi moramo da ih zovemo?", pita se mlada majka u razgovoru za Dojče vele. „Ima ih na sve strane."

Mnoge žene beskućnice govore sa snažnim dijalektom, primećuje Bahareh. „Sve kažu da su u Teheran došle u potrazi za boljim životom, neke sa porodicama, neke bez muževa".

Trgovina drogom: bizniz koji cveta

Glavni grad Irana, sa oko 14 miliona stanovnika, kao ekonomski centar privlači veliki broj nezaposlenih iz siromašnih delova zemlje. Mnogi se brzo razočaraju. Iranska ekonomija stagnira već godinama. Nade, da će nakon ukidanja međunarodnih sankcija – nakon potpisivanja nuklearnog sporazuma 2015. godine – privreda da dobije novi zamah, do sada se nisu obistinile. Izvoz nafte je, doduše, u oktobru bio tri puta veći nego u istom mesecu 2015. godine.

Nove zvanične brojke pokazuju koliko je situacija dramatična posebno za mlade koji su u potrazi za poslom. Država bi trebalo svake godine da otvori 1,2 miliona novih radnih mesta, samo da bi na radno tržište uključila mlade ljude. Međutim, otvorena je tek polovina potrebnih radnih mesta. Ženama je posebno teško. U pojedinim delovima zemlje nezaposleno je oko 70 procenata žena. Onaj ko dođe u Teheran i ne nađe posao, ide da prosi, prodaje svoje telo ili ulazi u poslove sa drogama.

Trgovina drogom je - i pored smrtne kazne - biznis koji cveta. Prema podacima Štaba za borbu protiv droge, dnevno oko stotinu ljudi počne da konzumira drogu, od kojih 70 odsto postaju zavisnici. Prema zvaničnim podacima, od ukupno 80 miliona stanovnika, procenjuje se da zavisnika ima oko tri miliona, od toga devet odsto žena. Broj žena zavisnika se u poslednjih deset godina udvostručio. One pre svega konzumiraju jeftinu sintetički drogu metamfetamin, poznatu kao „kristal met". Nakon opijuma to je druga omiljena droga u Iranu.

Bez poverenja u nevladine organizacije

„Nije svaka majka ili porodica koja bebu ili malo dete nudu na prodaju, zavisna o drogama", naglašava Mahud Lotfi iz nevladine organizacije „Za dečija prava" iz Teherana. „Mnoge porodice su ekstremno siromašne. Očajne su. Prodaju decu, nadajući se da će ona tako imati bolju budućnost. Deca međutim često završavaju u prosjačkim bandama ili postaju ulični radnici."

Te probleme vlasti nisu u stanju same da reše, smatra Šiva Nazar Ahari. Aktivistkinje poput Šive koje se bore za prava žena i dece, vlasti ne tolerišu. Šiva je više puta hapšena. Zbog "širenja propagande protiv sistema” skoro čitavu 2010. godinu je provela u zatvoru. Nije mogla da nastavi studiranje. Ipak ne želi da odustane. Ona radi samo sa nevladinim organizacijama koje su aktivne u najsiromašnijim gradskim četvrtima, koje se zalažu za prostituke, decu beskućnike i narkomane.

„Moramo veoma pažljivo da radimo i da izbegavamo sve što vlastima ne odgovora. Svaka organizacija koja nije pod vladinim okriljem je nepoželjna. Ali vlada bi morala da nam veruje. Mi samo želimo da pomognemo."