Trenutak istine o Grčkoj se odlaže | Evropa | DW | 02.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Trenutak istine o Grčkoj se odlaže

Sve ima svoj kraj – čak i program pomoći za Grčku. Ipak, toj zemlji pomoć će biti potrebna i nakon što krajem 2014. istekne sadašnji program. O tome će biti reči na sastanku predstavnika tzv. Trojke u Parizu.

Uskoro se navršava pet godina otkako je prezadužena Grčka gurnula evropsku monetarnu uniju u duboku krizu. Nakon toga je u pravcu Atine poteklo punih 240 milijardi evra kredita koje su izdvojile Evropska unija i Međunarodni monetarni fond. Osim toga, privatni investitori morali su da se odreknu 107 milijardi evra koje im Grčka nikada neće vratiti.

Sve to je malo pomoglo. Vladu u Atini danas pritiska dug od 320 milijardi evra. To odgovara vrednosti od 170 odsto od ukupnog bruto domaćeg proizvoda grčke privrede. Stopa dugova je dakle mnogo veća nego uoči izbijanja krize. U odnosu na tu planinu dugova, primarni višak u grčkom državnom budžetu od milijardu i po evra deluje kao kap u moru.

„U Grčkoj još uvek vlada najveća stopa nezaposlenosti u Evropskoj uniji. Imamo privredu koja još od 2008. u recesiji. Mršavim primarnim viškom u budžetu moramo da otplaćujemo kamate i dugove. To neće funkcionisati“, tvrdi Maks Ote, ekonomista i menadžer jednog fonda akcija.

Wirtschaftsprofessor Max Otte

Grčka ne može da uspe sama, smatra prof. Maks Ote

Novi oproštaj dugova?

I Joahim Šajde sa Instituta za svetsku privredu iz Kila veruje da, nakon okončanja programa pomoći, Grčka neće biti u stanju da samostalno izađe na kraj sa dugovima. On zato zagovara dodatni oprost dugova toj zemlji – i to radikalan: „Pre će biti da moramo da računamo sa opraštanjem polovine dugova, a ne samo deset ili dvadeset odsto.“

Opraštanje dugova moraju da prate mere poput vođenja solidne budžetske politike, kao i reforme strukture privrede. Za same Grke to bi, za početak, bilo ogromno rasterećenje. „U tom slučaju mogli bismo da se koncentrišemo na druge projekte koji bi imali za cilj privredni rast. To bi zaista mogao da bude novi početak“, tvrdi Šajde.

Ipak, Grcima nije suđen novi početak. „Verovatno se strahuje da bi taj primer mogao da dovede do toga da i neke druge zemlje dođu na slične ideje“, nastavlja Šajde. Sve u stilu: A šta će biti s nama ako nagomilamo dugove koje ne možemo da platimo?

Banke prave probleme

Maks Ote ima još jednu objašnjenje zašto se dugovi ne mogu baš jednostavno otpisati: „Dugovi su imovina banaka i velikih finansijskih fondova. Naravno da se oni protive tome, a političari nemaju snage da to tek tako proguraju.“

Na kraju krajeva, zemlje evrozone su u proleće 2012. dale obećanje investitorima da je tadašnji otpis dugova Grčkoj bio jednokratan potez koji se neće ponoviti. U međuvremenu se polovina grčkih državnih obveznica nalazi u rukama javno-pravnih ustanova država Evropske unije. Zato rasprava o novom otpisu dugova mimo učešća država EU i Evropske centralne banke ima malo smisla.

Prof. Dr. Joachim Scheide

Prof. dr Joahim Šajde zalaže se za novu strategiju

Nova strategija otpisa dugova

Pošto vlade zemalja donatora ne mogu sebi da dozvole da im njihovi birači prebacuju da novac bacaju u bure bez dna, neće biti tako jednostavno da se „spakuje“ treći paket pomoći za Grčku.

„Smišljena je nova strategija koja podrazumeva da se u sve to više ne uvlače direktno i poreski obveznici“, navodi Šajde. Nova strategija glasi: smanjenje kamata i produženje rokova otplate za postojeće kredite. Eksperti to nazivaju „skrivenim otpisom dugova“. Te mere su već nekoliko puta primenjivane, tako da ima malo prostora za dodatna smanjenja kamata ili odlaganja plaćanja. Prosečni kredit Grčke već sada ima rok otplate od 32 godine.

Drugim rečima: teško da će ijedan političar koji je danas na funkciji zaista doživeti otplatu tih kredita, čiji rokovi za plaćanje se, teoretski gledano, mogu otezati do unedogled.

„Politička realnost je takva da se u slučaju potrebe za pomoći, sve učini da se nađe takvo 'rešenje' koje samo produžava postojeće stanje“, kaže Maks Ote. A Joahim Šajde iznosi objašnjenje koje nije toliko diplomatsko: „Trenutak istine o Grčkoj samo se pomera dalje u budućnost.“